Огромна зарада филмова за најмлађе

Деца највише воле да гледају дугометражне цртане филмове и филмове засноване на популарним књигама, показују резултати истраживања спроведеног у Америци протекле године. Изненађујуће је да и поред раста броја уређаја путем којих се филмови могу гледати, паи бирати (попут „филмова на захтев”), проценат деце која иду у биоскоп у последњих пет година остаоје на истом нивоу, односно 12 одсто деце узраста од осам до 18 година редовно посећује биоскоп.

У биоскоп иду и девојчице и дечаци подједнако, а изгледа да дечаци који иду у биоскоп проводе тамо више времена (у просеку, 28 минута, дневно наспрам 21 минута колико у овој активности проводе девојчице).

Циљ – приближити се деци потрошачима

Творци популарних дечјих филмова не зарађују само од продаје биоскопских карата,већ, за разлику од филмова намењених било којој другој старосној групи публике, и од пратећих производа – постера, видео игрица, плишаних играчака, шоља и читавог низа производа који се могу повезати са ликовима из цртаног или играног филма. Од седамдесетих година прошлог века, са појавом „Звезданих стаза”, долази до тога да се веће зараде на филмовима остварују ван биоскопских благајни – амерички часопис „Форбс” процењује да се на производима повезаним са „Звезданим стазама” до сада остварио приход од 23 милијарде долара. Прављење цртаног филма „Аладин”, на пример, коштало је око 20 милиона долара, док је још додатних 25 милиона потрошено на промоцију пратећих производа – али су остварене зараде од 250 милиона управо на пратећим производима и 200 милиона на видео-игрици заснованој на том цртаном филму!  Затим, часопис „Верајети” (специјализован за филмове) износи податак да је „Дизни” зарадио милијарду долара од продаје само плишаних играчака са ликовима из цртаног „Краљ лавова”, док је студио „Дизни/Пиксар” остварио приход од 900 милиона долара на производима који се заснивају на првом делу цртаног „Аутомобили”.

Схвативши дечију жељу да купе производе који су настали на бази њихових омиљених цртаћа, холивудски студији су покушали да искористе овај тренд и у супротном смеру – заправо, они сада прво избаце линију производа, па тек онда направе цртани филм, који би служио као 90-минутна реклама за ове производе – неки од примера су „Брац” филм и „Трансформерси”. Дакле, „креативна индустрија” налази креативне начине да се приближи деци потрошачима и у потпуности искористи њихову куповну моћ. Схватајући тако велике економске потенцијале овог тржишта, није ни чудо што су творци дечијих филмова спремни да плате све више стварање самог филма – у мају ове године Џејден Смит (син Вила Смита) постао је најплаћенији дечији глумац када је добио хонорар од чак три милиона долара за снимање дечијег филма „Карате Кид”.

Насилне сцене

Треба, на крају, размислити и о томе да ли се све више бришу границе између дечијих филмова и филмова за одрасле. Многи цртани филмови настали у последњих 20 година, сувише дуго трају да би деца могла да одрже концентрацију, а често се и радња одвија пребрзо да би деца могла да је испрате. Осим тога, није реткост да у цртаћима има насилних сцена и директног вређања ликова између себе. Још један тренд је присутан, а то је да се деци више не шаље прецизна порука шта је добро, а шта зло и које су последице једног и другог понашања, већ се ови појмови донекле релативизују и остављају деци на размишљање и процену (на пример, да ли је физичка лепота најважнији атрибут за процену других и нечију срећу).

---------------------------------------------

У Србији најгледанији „Штрумпфови”

Серија цртаних филмова „Шрек” неприкосновени је победник по количини зараде (налази се на првом, петом, седмом и тринаестом месту), а представља један од цртаћа заснован на књизи (сликовница Вилијама Стеига о принцези која се заљубљује у баука). Остале књиге које су оствариле највеће зараде екранизацијом су серијало Харију Потеру, „Алиса у земљи чуда”, „Летописи Нарније: лав, вештица и ормар”, „Како да тренирате свог змаја”, „Чарли и фабрика чоколаде”, „Ноћ у музеју”, „Лепотица и звер” и „101 далматинац”.

У Србији су се, према сајту „Филмовање”, на листи најгледанијих филмова у 2011. години нашла два дечија – „Штрумпфови” (на првом месту, са укупним бројем гледалаца од 123.951) и „Аутомобили 2” (на десетом месту, са укупном гледаношћу од 11.237). Не постоје тачни подаци о томе колике зараде остварују дечији филмови у биоскопима у Србији, међутим, по расту броја синхронизованих филмова из године у годину, могло би се закључити да су зараде задовољавајуће.

------------------------------------------