Србима са севера дати самосталност у правосуђу

Ахтисаријев план могао би да послужи као оквир који би омогућио да тренутни застој на северу Косова уступи место нормализацији живота, сматра амерички дипломата Џерард Галучи, који је до 2008. године био регионални представник УН у Косовској Митровици. Као члан Саветодавног одбора невладине организације Трансконфликт, он је израдио препоруке како у одређеним областима (судови, полиција, општинске надлежности, финансије, међуопштинска сарадња, сарадња са Србијом, Косовска Митровица) применити Ахтисаријев план и то на области које нису обухваћене планом, као што су царина, енергетика, телекомуникације, на питање рудника Трепча, али и на питање „севера као дела ширег Косова”.

Према Галучијевим препорукама, које су ексклузивно дате за „Политику” и приштински лист „Коха диторе”, од суштинског значаја за добијање српске подршке за било какав споразум биће проналажење начина да се Србима омогући рад локалних судова у оквиру дистрикта за већински српски север. Галучи сматра да би било потребно сместити Окружни суд на северу унутар ширег правосудног система Косова и да „на Косову обе стране посматрају правосуђе – судове и тужиоце – као оруђе за наметање ауторитета другој страни”.

„Могуће решење за питање права и оснивање посебног окружног суда за север значило би да би локалним судовима и Окружном суду на северу било допуштено да следе српски закон, под претпоставком да у великој мери морају деловати у складу са прописима Унмика, кодексом бивше Југославије и законом који се примењује јужно од реке Ибар”, навео је он у препорукама и додао да би апелациони суд постојао како би решавао спорове који произилазе из битних разлика између кодекса, и за случајеве преласка надлежности између севера и југа.

Он указује да би судије и тужиоци у четири општине на северу били именовани у складу са процедурама из Ахтисаријевог плана само након одобрења скупштина релевантних општина и оверавања квалификација од постојећих тела Окружног суда у северној Митровици. При томе кандидати се не би сматрали неподобним због службе у правосудном систему Србије.

Галучи је навео могућност да у складу са Ахтисаријевим планом етничка припадност локалне полиције и локалних командира одражава етнички састав општине. Четири полицијске станице на северу биле би дужне да подносе извештај командиру северног дистрикта са седиштем у северној Митровици, којег би изабрали косовски Срби који служе на северу и који би – кроз процес консултација – био прихватљив за председнике општина на северу. И северни и јужни дистрикти косовске полиције морају да имају заменика командира одабраног из невећинске заједнице на тој страни Ибра.

Галучи наглашава да анекс три Ахтисаријевог плана предвиђа да општине имају право на „финансијске донације” из Србије али да би та средства била ограничена на „оно што је општинама потребно за обављање њихових надлежности и морала би бити јасна и приказана јавности кроз укључивање у објављене општинске буџете”. „Та средства ће бити пренесена кроз ’рачуне у пословним банкама, оверена од стране Централне банке Косова’ и достављена у ризницу Косова. Пријем средстава из Србије не би умањио донације из централне владе, нити би био предмет опорезивања, надокнаде или трошкова ’било које наметнуте врсте’. Такође, Србија би могла да врши трансфер пензија, као и друге ’појединачне трансфере’”, наводи се у документу Трансконфликта.

Бивши регионални представник УН у Косовској Митровици сматра да би примена одредaба Ахтисаријевог плана, које пружају „проширене” надлежности за северну Митровицу у областима високог образовања и секундарне здравствене заштите, омогућила да болница у северној Митровици и универзитет остану институције косовских Срба које би биле или под општинским властима или би биле део северног или „партнерства” широм Косова уз сталну подршку Србије.

Своје препоруке Галучи базира на осам претпоставки и услова, међу којима су и да све стране желе да реше питање севера без даљег насиља, али да север Косова остаје део Косова при чему ће локалним институцијама северно од Ибра и даље бити допуштено да функционишу као општине у Србији. Један од услова је и да косовски Срби на северу прихвате одговорност да учествују у централним институцијама Косова, те да ускладе свој политички рад колико је год могуће са оним који се примењује јужно од Ибра.