Јеремићев универзум

Драган М. Јеремић је био личност несвакидашње радозналости и енергије, интелигенције и ерудиције, интелектуалац васпитаван превасходно на француској култури и са неомеђеним интересовањима за различита подручја људскога духа. Дијапазон његових интересовања и тема врло је широк, иманентан његовом образовању: бавио се теоријским поставкама филозофије и естетике, историјом западне и српске филозофије и историјом српске критике и естетике, а највише је писао о књижевности, њеној теорији, критици и историји, о српским, југословенским и светским писцима и критичарима, али и о ликовној, позоришној и филмској уметности, ранијој и савременој. Био је и аналитичар и синтетичар, историчар и компаратиста, стваралац и културтрегер. Амплитуде његовог рада ишле су од рефлексног реаговања на ново до истрајног истраживања и великих синтеза. Филозоф по образовању и професор естетике на Београдском универзитету, Јеремић је био и преводилац, уредник часописа и новина, више пута председник асоцијација филозофа и књижевника, и председник више жирија књижевних награда.

Библиографија региструје дванаест Јеремићевих књига: две књиге есеја и огледа, "Прсти неверног Томе" и "Критичар и естетски идеал"; две књиге приказа, "Пером као скалпелом" и "Три ступња поређења"; студија о српској књижевној критици, "Мерила раних мерилаца"; књига огледа о модерној уметности, "Доба антиуметности"; избор културолошких есеја, "Сновање и стварање"; књига филозофских фрагмената, "Лице и наличје"; полемичка књига "Нарцис без лица"; два прегледа филозофије, "Савремена филозофија Запада" и "О филозофији код Срба"; капитално дело развоја естетичке мисли, "Естетика код Срба од средњег века до Светозара Марковића" и преко 800 јединица, претежно теоријских, критичких и имагинативних радова. О њему је објављено око 120 прилога, расутих по зборницима, часописима и листовима, и начињена докторска дисертација.

Јеремић је ишао за хеленским идеалом интегралног човека, чак до "Свечовека" Достојевског. На терену естетике био је у раскораку са Ничеом; док је Ниче градио естетику на супротности између дионизијског и аполонијског у уметности, дотле Јеремић сматра да се аполонијска и марсијанска естетика међусобно боре и смењују, истичући супротне принципе уметничког стварања. На реторско питање шта би могло да испуни празнину која зјапи "између естетике, која настоји да одреди све облике, значења, дејства и деловања уметничког стварања и уживања, с једне стране, и уметности и појаве лепога, с друге стране", он одговара: "Ништа друго - до критика!"

Највише га је интересовала књижевност, али је помно пратио драмско стваралаштво, представе и фестивале, уопште - позоришну уметност. Са изузетним смислом писао је Јеремић о српском и француском сликарству, о ликовним монографијама и о теоријским поставкама ове уметности. Интересовала га је и филмска уметност, нарочито откад је Београд добио Фест. Више његових прилога односи се на архитектуру, музику, чак и пантомиму.

Јеремић је живео релативно кратко; за три и по деценије научноистраживачког, стваралачког и аниматорског рада показао је изузетну енергију, заслужио углед какав имају изабраници судбине, и био изузетна личност нашег књижевног, научног и, уопште, културног живота.

--------------------------------------------------------------------------

Разговор у Француској 7

Поводом двадесет година од смрти познатог естетичара и књижевног критичара Драгана М. Јеремића, данас у 12 сати, у Великој сали Удружења књижевника Србије у Београду (Француска 7), биће речи о критици, естетици и књижевности Драгана М. Јеремића. Говориће Андрија Б. Стојковић, Добривоје Младеновић, Драшко Ређеп, Василије Калезић, Ђорђе Ј. Јањић, Душко М. Петровић и Предраг Богдановић Ци.