Са 829 на 4.300 долара

Кад се прошле недеље премијер Војислав Коштуница, обележавајући хиљаду дана своје владе, поред осталог похвалио и економским резултатима, посебно је истакао чињеницу да је бруто домаћи производ (БДП) са 3.285 долара 2004. године у 2005. порастао на 4.028 долара.

Како ову бројку треба тумачити, уз чињеницу да је 2000. затечена цифра свега 829 долара по становнику Србије. Шта ово значи грађанима и колико реално говори о побољшању животног стандарда?

Економисти су, по природи своје професије, доста уздржани. Сматрају да је вест о расту БДП-а веома добра, али упозоравају да у наредним годинама такав узлазни ток морамо да одржимо како би наш стандард најзад досегао ниво који сви прижељкујемо.

Александар Влаховић, министар у претходној влади, сматра да су овакви резултати добрим делом последица прецењености домаће валуте и односа долар–евро–динар и да су заправо показатељ да смо стигли тек до половине економске транзиције. Тек кад достигнемо  5.000 долара по глави становника, моћи ћемо да говоримо о озбиљнијем побољшању, тврди он, додајући да би, стога, просечан раст БДП-а у наредних неколико година морао да износи најмање седам процената. Наравно, та бројка ништа неће значити уколико се упоредо не смање спољнотрговински дефицит, платнобилансни дефицит и не повећа продуктивност, каже Влаховић који не верује да је садашња макроекономска стабилност одржива на дужи рок.

Јуриј Бајец, професор Економског факултета, каже да "пристојан ниво животног стандарда одражава цифра од 8.000 долара БДП-а по становнику" и објашњава да је, према Стратегији економског развоја, планирано да тај ниво достигнемо до 2012. године. То ће, нажалост, имати смисла само уколико се истовремено забележи и озбиљан пад незапослености и смањење сиромаштва. Морамо у транзицију унети и тај социјални моменат и заговарати "капитализам с људским ликом",  наглашава Бајец који сматра да су на раст БДП-а у Србији, осим апресијације динара утицали и раст извоза, пораст продуктивности и страних директних инвестиција.

Он такође упозорава на то да пад инфлације није праћен појефтињењем основних животних намирница и указује на поражавајућу чињеницу да је упоредо с растом бруто домаћег производа повећана неједнакост у његовој расподели.

Професор Миладин Ковачевић, помоћник директора Републичког завода за статистику, пак, истиче да је, према најновијим  истраживањима овог завода, БДП у 2006. години достигао још виши ниво – 4.300 долара, на шта су, и по његовом мишљењу, највише утицале промене међувалутних односа. "Долар је слабио у односу на евро, а домаћа валута је апресирала. То је и узроковало реално повећање од око шест процената", објашњава Ковачевић.

Он, међутим, напомиње да резултати делују још оптимистичније кад се посматра паритет куповне моћи, који у нашем случају износи око 8.600 долара. Нешто мало иза нас су Бугари и Румуни са око 8.000 долара, док Хрватска, примера ради, по становнику има 12.000 долара.