Перспектива

Све зависи од тачке гледања. Из америчке и западноевропске перспективе Борис Јељцин је донео слободу, демократију и тржишну економију руском народу, омогућио сарадњу Запада и Истока каква је пре њега била незамислива и осигурао мир у Европи. Из руске перспективе, он је уништио државу, донео слободу лоповима и упропастио економију.
Можда је најбољи опис првог демократског председника Русије дао Владимир Соловјев, популарни ТВ и радио водитељ. "У историји савремене Русије није било човека коме су људи више веровали, од кога су више очекивали и у кога су се тако разочарали као у Јељцина. Кредит поверења који је Јељцин добио 1991. године омогућио му је да у Русији уради све што је хтео, али је он, нажалост, изгубио време борећи се са сопственим страховима – распустио је КГБ, уништио државни апарат не створивши нови и уопште није имао представу како да реформише економију", каже Соловјев.

Већина Руса мисли да је последња деценија 20. века један од најгорих периода у историји, доба када су олигарси узимали све што су могли, док је Кремљ то немо посматрао – ако већ и сам није учествовао у пљачки – не обазирући се на патње својих осиромашених грађана, време када је борба за слободно тржиште подразумевала убијање конкурената и године у којима је некадашња империја изгубила престиж у свету. Директна последица те наопако схваћене слободе је чињеница да данас само 16 одсто Руса жели да им земља буде демократска, као западне државе. Према истраживању бриселског Центра ЕУ–Русија (председник му је бивши високи представник међународне заједнице у Босни Педи Ешдаун) 26 одсто испитаних грађана Русије мисли да је садашњи систем Владимира Путина најбоље решење, а чак 35 одсто би желело повратак старог совјетског режима.

Када је у августу 1991, предводећи масовне демонстрације, стао на тенк и спречио генерале (који су имали подршку Слободана Милошевића, између осталог) да изведу пуч, Борис Јељцин је показао да је Русија спремна за велике промене, а дозволивши велику пљачку државе доказао је да није способан да те промене контролише. Да губи битку, видело се током бомбардовања Југославије 1999. године, кад је у једном мајском наступу у Кремљу запретио да ће "одмах одговорити" Билу Клинтону ако амерички председник "пошаље ракету". "Какав безобразлук! Напасти једну суверену државу. Без Савета безбедности. Без Уједињених нација. То се дешавало само у време варвара", изјавио је тада, покушавши да смири војску и тајну полицију, разјарене због америчког ниподаштавања Москве.

На сцену је тада ступио Владимир Путин, човек који је данашњи дан прогласио даном жалости због смрти свог претходника. На чуђење многих Руса који би Јељцина најрадије заборавили.

Председник је, ипак, председник.