Perspektiva

Sve zavisi od tačke gledanja. Iz američke i zapadnoevropske perspektive Boris Jeljcin je doneo slobodu, demokratiju i tržišnu ekonomiju ruskom narodu, omogućio saradnju Zapada i Istoka kakva je pre njega bila nezamisliva i osigurao mir u Evropi. Iz ruske perspektive, on je uništio državu, doneo slobodu lopovima i upropastio ekonomiju.
Možda je najbolji opis prvog demokratskog predsednika Rusije dao Vladimir Solovjev, popularni TV i radio voditelj. "U istoriji savremene Rusije nije bilo čoveka kome su ljudi više verovali, od koga su više očekivali i u koga su se tako razočarali kao u Jeljcina. Kredit poverenja koji je Jeljcin dobio 1991. godine omogućio mu je da u Rusiji uradi sve što je hteo, ali je on, nažalost, izgubio vreme boreći se sa sopstvenim strahovima – raspustio je KGB, uništio državni aparat ne stvorivši novi i uopšte nije imao predstavu kako da reformiše ekonomiju", kaže Solovjev.

Većina Rusa misli da je poslednja decenija 20. veka jedan od najgorih perioda u istoriji, doba kada su oligarsi uzimali sve što su mogli, dok je Kremlj to nemo posmatrao – ako već i sam nije učestvovao u pljački – ne obazirući se na patnje svojih osiromašenih građana, vreme kada je borba za slobodno tržište podrazumevala ubijanje konkurenata i godine u kojima je nekadašnja imperija izgubila prestiž u svetu. Direktna posledica te naopako shvaćene slobode je činjenica da danas samo 16 odsto Rusa želi da im zemlja bude demokratska, kao zapadne države. Prema istraživanju briselskog Centra EU–Rusija (predsednik mu je bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni Pedi Ešdaun) 26 odsto ispitanih građana Rusije misli da je sadašnji sistem Vladimira Putina najbolje rešenje, a čak 35 odsto bi želelo povratak starog sovjetskog režima.

Kada je u avgustu 1991, predvodeći masovne demonstracije, stao na tenk i sprečio generale (koji su imali podršku Slobodana Miloševića, između ostalog) da izvedu puč, Boris Jeljcin je pokazao da je Rusija spremna za velike promene, a dozvolivši veliku pljačku države dokazao je da nije sposoban da te promene kontroliše. Da gubi bitku, videlo se tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, kad je u jednom majskom nastupu u Kremlju zapretio da će "odmah odgovoriti" Bilu Klintonu ako američki predsednik "pošalje raketu". "Kakav bezobrazluk! Napasti jednu suverenu državu. Bez Saveta bezbednosti. Bez Ujedinjenih nacija. To se dešavalo samo u vreme varvara", izjavio je tada, pokušavši da smiri vojsku i tajnu policiju, razjarene zbog američkog nipodaštavanja Moskve.

Na scenu je tada stupio Vladimir Putin, čovek koji je današnji dan proglasio danom žalosti zbog smrti svog prethodnika. Na čuđenje mnogih Rusa koji bi Jeljcina najradije zaboravili.

Predsednik je, ipak, predsednik.