Наши шампиони

Иако би домаћу јавност веома интересовало да бар једном сазна име најбогатијег човека у Србији, по подацима до којих је дошла Пореска управа, а на основу његових годишњих, легално пријављених и остварених прихода, ови подаци по свој прилици остаће још дуго обавијени велом тајне. Бар док Закон о пореском поступку и пореској администрацији, не каже другачије. Јер, према садашњем члану седам овог закона, сваки податак о пореском обвезнику је пореска тајна којом се штити његов интегритет.

Истовремено пољски  магазин "Впрост" и амерички "Форбс" немају проблема са откривањем идентитета најбогатијих људи у свету. Управо је захваљујући "Впросту" који се неколико последњих година специјализовао за прављење ранг-листа најбогатијих људи у источноевропским земљама, српска јавност и сазнала да су Милан Јанковић-Цептер, Мирослав Мишковић и Цане Суботић, најбогатији српски бизнисмени. 

1. Милан Јанковић, са четири милијарде долара носи титулу најбогатијег човека на Балкану за 2006. годину, када су у питању бивше комунистичке земље, по чему је заузео високо 16. место на ранг-листи 100 водећих.
2. Мирослав Мишковић, власник "Делта холдинга" је према подацима истог магазина стекао иметак од око 1,5 милијарди евра. Он је, међутим, пао за осам места у односу на претходну годину и за сада заузима 38. место. 

3. Богољуб Карић, доскоро убедљиво најбогатији српски бизнисмен , подбацио је у пословању што га је "спустило" за више од тридесет места на лествици најбогатијих. Тако се сада овај бегунац од српског закона због пореских утаја нашао на 71. месту, са имовином вредном "тек" нешто око 680 милиона долара, у односу на прошлогодишњих 800, који су му тада обезбедили 48. место.
4. Станко Суботић је још једини од српских бизнисмена ушао у "топ 100", пласирајући се на 86. место. Његово богатство процењено је на пола милијарде долара, колико је имао и 2005. године, када је заузео 75. место.

Ове године знатижељу заинтересованих "Впрост"  није могао да задовољи подацима о "пословној судбини" Вука Хамовића и Милана Панића, бизнисменима српског порекла за које је било резервисано 91. односно 63. место ранг-листе богаташа у 2005, будући да их није ни споменуо. Исто важи и за Миодрага Костића, власника "МК комерца", који се током 2005. године пласирао на 100. место листе, али као бизнисмен из Црне Горе! Прошле године, међутим, Костић и његово богатство од 300 милиона долара нису били довољни за "100 величанствених".
Ј. Петровић

--------------------------------------------------------------------------

Најбоље српске фирме

У Србији већ годинама по бројним критеријумима владају велики привредни системи, али их полако сустижу и компаније из области прехране, лекова као и велики извозници појединих производа.

У најобимнијој анкети коју годинама спроводи часопис "Економист" налази се чак 300 фирми. Главни критеријум је пословни приход, а не добит и према оваквој рачуници најуспешнија је Нафтна индустрија Србије, затим следи ЕПС, "Делта холдинг", Телеком Србија, а листу од пет најуспешнијих закључује Ју-Ес стил "Србија". До десет најбољих укључили су се и "Родић М енд Б", ХИП – Петрохемија, Србијагас, "Свислајон Таково" и Железнице Србије. Ови последњи су и "шампиони" по бруто губитку који је тек за нешто више од десетак одсто мањи од прихода. Да се уважавала бруто добит на овој листи најуспешнији би био Телеком "Србија".

Своју листи направио је и експертски тим Републичког завода за развој где је према критеријуму нето добити најуспешнија била Галеника АД, са 1,9 милијарди динара. Следе "Тетра пак продакшн", "Таркет", а по успешности су се издвојили и "Делта Макси" и "Хемофарм".

За многе је највећа част када привредници доделе колегама награду, а то је управо плакета Привредне коморе Србије. За разлику од ових претходних "топ-листа" које се односе на 2005. годину, ПКС је доделио награде за развој производње и допринос привреди државе остварен у овој години. На списку се нашло 20 фирми, 21 менаџер, као и три компаније које обележавају велике јубилеје.
Д. Кнежевић