Изабран нови велики мајстор

Овог викенда је за великог мајстора Регуларне велике ложе Србије (РВЛС) изaбран Ранко Вујачић, доскорашњи старешина ложе Свети Јован у Београду (РВЛС) и актуелни старешина Марк ложе Хармонија бр. 1919, такође у Београду, која је под јурисдикцијом Велике Марк ложе Енглеске и Велса, сазнаје ,,Политика” из поузданих масонских извора.

Тахир Хасановић је добио 26 гласова, Душан Рњак 14, а Света Тодоровић четири гласа. Нови велики мајстор Ранко Вујачић добио је 67 гласова у првом кругу гласања, после скоро двомесечне, неуобичајено интензивне предизборне кампање.

Обелодањивање овог сазнања значи враћање на традиције ,,Политике”, која је уз дужно поштовање према деликатности рада масонске организације пратила њен рад. Тако је, на пример, ,,Политика” обавестила српску и југословенску јавност да је у Новом Саду, у ложи која је носила име митрополита Стратимировића, 24. марта 1929. године почела и сутрадан завршила свој рад, како је гласио наслов текста – ,,Годишња скупштина слободних зидара“ Велике ложе Југославија.

На скупштини је учествовало више од ,,стотину делегата свих слободнозидарских ложа наше земље”, јавила је ,,Политика” 25. марта 1929. и објавила и писмо великог мајстора Ђорђа Вајферта, прочитано на тој масонској скупштини. Због болести он није присуствовао конференцији. Текст је илустрован Вајфертовим портретом, за који не треба сумњати да га је нацртао масон Пјер Крижанић, мада је изостао Пјеров карактеристичан потпис.

Извештавајући о том давно одржаном скупу, сарадник ,,Политике” је навео мишљење ,,једног од најпознатијих слободних зидара”, кога није именовао, и пренео његов став да је ,,слободно зидарство затворена, али не и тајна организација”, пошто су масонски ,,статути потврђени код власти као и статути свих осталих удружења која у земљи постоје”.

Ондашњи масонски угледник је, у изјави за ,,Политику”, рекао да је први старешина београдске неименоване слободнозидарске ложе, а основана је ,,још у доба робовања Турцима”, био ,,старешина београдског пашалука Мустафа-паша”. Он је био ,,према Србима толико добар и и нежан да су га Срби прозвали српском мајком” а ,,помагао је својски и искрено борбу Срба против дахија”. Члан те Мустафа-пашине масонске ложе био је и војвода Јанко Катић.

Извештачу ,,Политике” било је 1929. године изгледа лако изводљиво да извести о годишњој скупштини југословенских масона. У данашњим временима је то нека врста ,,немогуће мисије”, упркос свим прокламацијама о демократизацији и транспарентности друштва, па онда и слободног зидарства.

Поготово због тога што у свету овдашњег масонства влада велико шаренило.

Регуларна Велика ложа Србије, наиме, само је једна од шест овдашњих масонских ложа ,,потврђених код власти”, настала 1. јуна 1993. године, после расцепа унетог у Велику ложу Југославија. А још су две нове велике ложе у поступку регистрације код Агенције за привредне регистре.