Тајни рат против Ирана

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка је изашла на отворено са чињеницом да против Ирана, поред притисака и санкција, води и тајни шпијунски рат. Потврда за то су текстови у водећим америчким медијима који то износе позивајући се на брифинг са неименованим функционерима америчких обавештајних служби.

Главна порука са тог брифинга јесте промена раније верзије по којој је супертајни „дрон” –– беспилотни авион са „стелт” технологијом –извиђао терен у западним деловима Авганистана, пре него што је због квара на неком од уређаја зашао на иранску територију, где се срушио.

Техеран је у прошлу недељу саопштио да је иранска армија успела да тај „дрон” обори, да би сутрадан Пентагон потврдио да је „сентинел”, што је друго има за дрон са ознаком РQ-170 чији је произвођач „Локид Мартин”, у поседу Иранаца, али је демантовано да је оборен, уз објашњење да је највероватније дошло до квара.

У среду, позивајући се опет на неименоване изворе, „Волстрит џорнал” је објавио да је разматран план да се заробљени авион преотме или уништи, али се од тога одустало после закључка да би то био превелики ризик са малим изгледима за успех.

Оно што јуче после поменутог брифинга објављују и „Вашингтон пост” и „Њујорк тајмс” јесте званично признање да је „сентинел” био у шпијунској мисији, пре него што је, из непознатих разлога, дошло до квара више од 200 километара у дубини иранског ваздушног простора.

Оповргнуте су иранске тврдње да је квар у систему за навигацију ове летелице резултат хакерског напада иранске војске.

Суштина онога што је обелодањено јесте међутим потврда да се за надгледање иранских нуклеарних инсталација, поред сателита, користе и специјални шпијунски дронови.

Реч је о истој летелици која је дуго осматрала кућу коју је у Пакистану као склониште користио Осама бин Ладен, пре него што је у акцији америчких командоса, без знања пакистанских власти, ликвидиран.

Допунско осматрање се сматра неопходним зато што оно сателитско траје само ограничено време, у временском „прозору” док траје прелет изнад циљаног дела територије. Иранци су могли лако да израчунају када нису осматрани и да то користе за доставу материјала, експерименте и слично. Дронови омогућавају да се те „рупе” попуне.

Иако је првобитно изнето да је доспеће „сентинела” у иранске руке велики губитак, с обзиром на велику вероватноћу да ће његову технологију Иран уступити или продати најзаинтересованијима, Русији и Кини, сада се тврди да је то био „урачунати ризик”. Коришћене су наводно технологије које ЦИА може да приушти да дођу у посед других. „Питање није било да ли ће неки дрон пасти, него када”, објашњено је.

Од интереса за Иран, али и Русију и Кину, није толико „стелт” (невидљива) технологија, која је престала да буде тајна још после обарања „невидљивог” бомбардера изнад Буђановаца, током НАТО бомбардовања Србије 1999, већ пре свега сензори, камере и радари који су у стању да региструју и подземне тунеле.