Глувонеми комуницирају телефоном

НИШ – У не тако давној прошлости, о видео-телефонима смо причали као о далекој будућности. Изгледало нам је готово фантастично да ћемо једнога дана моћи да се гледамо са својим телефонским саговорником. Време нас је брзо демантовало, као и у многим другим случајевима када је реч о развоју науке и технологије, па су се видео-телефони појавили много раније него што смо их очекивали.
И док се ових дана промовише трећа генерација мобилних телефона који омогућују тај ужитак модерне комуникације, у Шведској су произведени први апарати "фиксних" видео-телефона треће генерације који ће слику и тон преносити преко интернета. Исте вечери када су Војислав Коштуница и Здравко Чолић разговарали путем мобилних видео-телефона, гледајући један другог, Миодраг Марјановић је у Нишу разговарао са својим пријатељима у Шведској преко "фиксног" видео-телефона. Реч "фиксни" стављамо под наводницима зато што су они фиксни једино по телефонском броју који вам дистрибутер додељује приликом продаје. У пракси, они су  преносиви, као, рецимо лаптоп. Можете да их прикључите на интернет било где и да разговарате до миле воље, без телефонских импулса и рачуна.

Ниш је први град у свету у којем је представљено ово чудо од телефона. Разлог је завичајне природе: произвела га је компанија "Донател" из Малмеа, на чијем челу је рођени Нишлија Миодраг Марјановић.

– Првих петсто апарата из фабрике је изашло 19. децембра и још их нисмо пустили у продају. Нису чак ни сликани за јавност, ви сте први у свету који их видите. За Ниш ме везују године детињства и одрастања, јер сам овде рођен и ту сам живео до своје 24. године. Бавио сам се продајом лекова, а онда су ме посао и радозналост одвели у Шведску где сам купио фабрику "Донател" која је у то време била у незавидној ситуацији, предочава нам Марјановић свој "амерички пут" до успеха.

У Шведској је већ тридесет година и све време се као приватник огледао у разним браншама, а онда је одлучио да инвестира у први видео-телефон у свету који функционише преко интернета. Марјановић подсећа да су први видео-телефон направили Американци још 1989. године и он је ишао преко АDSL-a, прикључиван је на класичну телефонију. После тога направљен је још један модел који је CNN користио за директне ТВ преносе са ратишта и он је функционисао преко компјутерске IB мреже. Наиме, да би се тај телефон укључио уживо, укуцавана је Ib адреса. Телефон који је управо произвела Марјановићева компанија је први који има програмиран свој телефонски број и једино користи интернет-мрежу, а у суштини је као и сваки фиксни телефон у кући.

Како објашњава, телефон у себи садржи компјутерску компоненту која омогућује интернет-комуникацију. Има покретни монитор са камером и може да се прикључи и на видео-бим, плазму, пројектор, ТВ екран, тако да саговорника можете да видите и на монитору телефона, као и на прикљученом уређају. Његово лице појављује се чим окренете број.

Куповином апарата бесплатно се добије број и телефон може да се носи и да се свуда користи као кућни. Рецимо, у хотелу, где прикључком вашег апарата на интернет избегавате телефонске рачуне.            – Ови телефони суштински ће променити однос према комуницирању и интернету, јер са минималним материјалним издацима можете са било ког места да зовете било који фиксни или мобилни број у било ком месту у свету и да разговарате до миле воље, без бојазни да ћете направити велики рачун. И свако може вас да зове ма где били. Наравно, можете да се гледате само са саговорником који има исти овакав апарат, а ускоро и са имаоцем мобилног телефона треће генерације који то омогућује, каже наш саговорник.

Минимална брзина протока слике и тона је 40 килобајта у секунди, а оптимална је 128 КБ. Међутим, саговорници могу да ускладе брзине и да добију перфектан пренос слике, тврди он.

Разговор је много јевтинији од разговора преко обичног телефона. Са Америком, рецимо, минут разговора кошта динар и по, а са Европом и Кином само 1,20 динара. Овако јевтину комуникацију омогућује шведски провајдер кога добијете приликом куповине апарата.

Циљна група ових апарата су Европљани. – Шведској ћу продати двеста до триста хиљада апарата, јер ће их држава купити за глувонеме који први пут могу преко телефона да разговарају својом азбуком – прстима, каже Марјановић. Он не жели да прецизира колико је уложио у овај пројекат, али каже да је за те паре могао да купи десетак фабрика у Србији.

Ових телефона нема на нашем тржишту, али ће ускоро бити одређен дистрибутер и за Србију. Цена се за сада не зна, јер ће њу одредити царински трошкови, ПДВ и маржа, али према Марјановићевим речима, са свим тим оптерећењима биће око 600 евра. Предност ових у односу на мобилне видео-телефоне јесте у томе што је разговор знатно јевтинији, будући да се плаћа само интернет-време.

-----------------------------------------------------------

И за видео-надзор

Ови телефони могу да се укључе и у систем интерног видео-надзора. Тако газда хотела, рецимо, може да надгледа свој персонал, а да радници то и не знају.