Српско наслеђе не може бити оспорено споразумом

Према оцени наши стручњака Споразум о заштити и очувању неких културних добара који су потписале државна секретарка Хилари Клинтон и председница Косова Атифета Јахјага, међудржавни је билатерални споразум између владе САД и Косова – државе коју су признале Сједињене Америчке Државе. На потписивање таквих споразума трећа страна не може да утиче, као што ни такви споразуми не могу да утичу на начин међународног регулисања културног наслеђа, нити власништва над одређеним културним добрима. Према конвенцији Унеска о културној баштини, културно наслеђе нешто је што припада држави на чијој се територији налази, а власништво над њим може да буде у надлежности и других институција, као што је у овом случају Српска православна црква. То не може да буде оспорено ниједним билатералним споразумом.

Хилари Клинтон у свом обраћању одлучно је потврдила „да је културнонаслеђекао мултиетничко, мултирелигиозно, мултинационално, неопходно очуватии то без дискриминације, и да је обавеза америчке владе да очува укупно културно наслеђе на Косову”, а не наслеђе Косова, како то неки упорно желе да назову. То значи да постоји обавеза да буде очувано хришћанско, муслиманско, јеврејско, српско, као и албанско наслеђе, како јеизјавила Клинтонова.

Средства за обнову и очување културних споменика на Косову и Метохији, која су дата такозваној влади Косова не могу бити утрошена без пуне и директне сарадње савласницима имовине идобара, тј. са Српском православном црквом и надлежним стручним институцијама Србије, односно Заводом за заштиту споменика културе Републике Србије, управо оном установом која у сарадњи са Унеском, посебно са Комитетом за светску баштину Унеско, ради на обнови угрожених споменика на листи Светске културне баштине.

Према оцени упућених,неодржива је тврдња из изјаве Јахјаге, датанакон потписивања поменутог споразума, према којој су наводно очувани споменици и манастири сведочанство о заједничком вековном суживоту на Косову, када се зна да је посебно у периоду након 1999,а посебно током погромаиз марта 2004. до данас, на Косову и Метохији оштећен велики број српских споменикаправославне културе, посебно манастира, цркава и гробаља, о чему сведоче и званични извештаји међународних организација каква је и ОЕБС.

„Република Србија наставиће да се стара о очувању добара на територији читаве државе, јер је то право и обавеза Србије као стране уговорнице Конвенције Унеска о заштити културне и природне баштине, и то у сарадњи са надлежним телима ове организације и конвенције. С друге стране, питање статуса и очување наших споменика културе на Косову и Метохији на дневном су реду преговора Београда и Приштине, под окриљем ЕУ, и ма које решење да буде договорено не може бити доведено у питање билатералним споразумима”, кажу у Министарству иностраних послова Републике Србије.

М. В.