Удба као судба

Запамтите, државна безбедност је нервни систем сваке државе, рекао је пророчки генерал и народни херој Јово Капичић. Суптилније речено, Удба као судба. Она која као неки зао дух, одевен у црни кожни шињел, тумара по западном Балкану и плаши малу децу и крхке демократије. Један од њених твораца, идеолога и оперативаца, генерал Јово Капичић, недавно је, сав крвав, потврдио тезу друга Џугашвилијада кадрови решавају све. А да је стари генерал кадар, кадар је. Као да је изашао из Љубиног гроба, а не из Ургентног центра. Изломљеног носа и огуљеног лица, у пуној борбеној готовости, неуништив у 93. години,осуо је жестоку морално-политичку рафалну паљбу против хулигана који су га претукли.

Један од најконтроверзнијих ликова модерне српске историје, шеф моћне савезне Удбе, учествовао је у две операције због чега су га једни давно унапредили у ђавола, а они други у фараона – али црвеног.

Генерал Јово Капа је координисао операцију хапшења ђенерала Драже, јер су на терену оперативно деловале војска и српска служба. Као помоћник Александра Леке Ранковића, министра унутрашњих послова СФРЈ, Капичић је, у доба Информбироа, три пута боравио на злогласном Голом отоку.

Панични страх од совјетске инвазије натерао је тадашњи државни врх да на удаљеном јадранском острву изолује људе наклоњене СССР-у. Измучени и прогањани голооточани никада Капичићу нису заборавили његово тадашње комадно место и утицај који је имао, оптужујући га за све голготе које су доживели.

Генерал Капа, комуниста и син богослова, с бриљантном каријером у НОБ-у, постао је специјалиста за четничко питање и учвршћивање Титовог поретка, па је много деценије касније настављао да емотивно брани земљу, маршала и уређење којих више нема.

Провео је ноћ с Титом, када је маршал открио бубице у својој спаваћој соби. Жестоки удбаш је навикао на ход по оштрици жилета, па је тада предложио маршалу да лично блокира главни улаз Ужичке улице и погине, ако треба.

Сличан револуционарно-романтични прагматизам Јово Капичић је показао током рата, када је свом врховном команданту препустио своју стару љубав Даворјанку Пауновић, свестан да би његово историјско „не” другу Старом било тек нешто мање опасно од пробијања обруча на Сутјесци.

Увек се изјашњавао као Црногорац. Био је за Мила, против Слобе.

У позним годинама је дочекао, осим политичког, и животни преокрет, па су напад на њега, осим Чеде и невладиног сектора, осудили равногорци и Дана Драшковић. Тако је, из нехата, доживотни удбаш рехабилитован од четника.

Његов син Драган је легенда југословенске кошарке, а унук Стефан глумац, с холивудским амбицијама.