Млади траже укидање нострификације

Млади окупљени у Српском сити клубу из Лондона, покренули су у оквиру пројекта „Повратак мозгова” акцију са циљем да се укине или максимално поједностави процес нострификације школских сведочанстава који тренутно отежава повратак стручњака који су основне, мастер и докторске студије завршили у иностранству.

По речима Наташе Кочиш, директора и члана управног одбора Српског сити клуба (ССК) у Лондону, кампању подржава и наш амбасадор Дејан Поповић и планира да писмо проследи министарствима просвете и иностраних послова, ректорима универзитетима, председнику Тадићу и градоначелнику Ђиласу.

ССК је основан касних деведесетих у Лондону, са идејом да се окупе млади српски професионалци који живе и раде у Великој Британији. Данас има више од 700 чланова који раде у разним делатностима као научници, доктори, банкари, инжењери, предавачи, државни службеници у најпознатијим британским и светским институцијама.

– До сада нам се обратио велики број младих стручњака, који своје студије завршавају или су их већ окончали у Великој Британији. Многи од њих би желели да се врате у Србију и да тамо наставе свој живот. Њихов повратак би много значио држави у којој би се, осим броја образованих младих стручњака, истовремено вратило и знање и преко потребно искуство неопходно како земљи тако и државним и приватним предузећима – наводи се у овом писму.

Нажалост, повратак стручњака, тачније, запошљавање у Србији, отежано је због превише компликованог, нестандардизованог и прескупог поступка нострификације диплома. Процес нострификације је, у зависности од факултета, односно смера, компликованији или нешто једноставнији – трошкови често износе и више од 200.000 динара, а трају од шест месеци до три године.

– Поред самих трошкова превођења тражених докумената, за које знамо да у многим случајевима могу бити изузетно обимни и компликовани, нема гаранције нити прописаног поступка који би омогућио да се овом процесу приступи са извесном дозом оптимизма јер исход искључиво зависи од добре воље факултета. Осим тога, сваки универзитет има своја правила и поступак, те кандидати за нострификацију често морају да оду на барем два факултета како би упоредили наставни програм са оним који су завршили у иностранству – наводе млади окупљени у овој организацији и на све ово додају и бројна путовања и маратонску административну процедуру пре добијања жељеног документа.

По њиховом објашњењу и личним примерима, у земљама Европске уније не тражи се нострификација диплома или је овај процес максимално поједностављен. Владе Мађарске и Хрватске су још 1997. године потписале споразум о узајамном признавању диплома, чиме је нострификација укинута.

– Не видимо разлог зашто, у овом за Србију изузетно важном периоду приступања Европској унији, Влада Србије не би могла да предложи свим универзитетима, односно њиховим факултетима да обједине и у највећој могућој мери поједноставе нострификацију диплома. Верујемо да овакав добронамеран предлог факултети не би протумачили као мешање у њихову аутономију – предлажу у ССК.

Њихов предлог је и формирање Националне службе за нострификацију, која би утврђивала вредност дипломе стечене у иностранству, а у чијој обавези би било и да сачини базу података извршених нострификација са циљем да једном установљена акредитација иностране установе не захтева поновно вредновање исте.

Прошле године Универзитет у Београду је добио више од 330 захтева за нострикифакцију, а проректорка др Неда Бокан најављују да ће се овај проблем решити новим законом, чија је израда у току. Према подацима УБ, на нострификована сведочанства најдуже се чека на медицини – 138 дана.