Mladi traže ukidanje nostrifikacije

Mladi okupljeni u Srpskom siti klubu iz Londona, pokrenuli su u okviru projekta „Povratak mozgova” akciju sa ciljem da se ukine ili maksimalno pojednostavi proces nostrifikacije školskih svedočanstava koji trenutno otežava povratak stručnjaka koji su osnovne, master i doktorske studije završili u inostranstvu.

Po rečima Nataše Kočiš, direktora i člana upravnog odbora Srpskog siti kluba (SSK) u Londonu, kampanju podržava i naš ambasador Dejan Popović i planira da pismo prosledi ministarstvima prosvete i inostranih poslova, rektorima univerzitetima, predsedniku Tadiću i gradonačelniku Đilasu.

SSK je osnovan kasnih devedesetih u Londonu, sa idejom da se okupe mladi srpski profesionalci koji žive i rade u Velikoj Britaniji. Danas ima više od 700 članova koji rade u raznim delatnostima kao naučnici, doktori, bankari, inženjeri, predavači, državni službenici u najpoznatijim britanskim i svetskim institucijama.

– Do sada nam se obratio veliki broj mladih stručnjaka, koji svoje studije završavaju ili su ih već okončali u Velikoj Britaniji. Mnogi od njih bi želeli da se vrate u Srbiju i da tamo nastave svoj život. Njihov povratak bi mnogo značio državi u kojoj bi se, osim broja obrazovanih mladih stručnjaka, istovremeno vratilo i znanje i preko potrebno iskustvo neophodno kako zemlji tako i državnim i privatnim preduzećima – navodi se u ovom pismu.

Nažalost, povratak stručnjaka, tačnije, zapošljavanje u Srbiji, otežano je zbog previše komplikovanog, nestandardizovanog i preskupog postupka nostrifikacije diploma. Proces nostrifikacije je, u zavisnosti od fakulteta, odnosno smera, komplikovaniji ili nešto jednostavniji – troškovi često iznose i više od 200.000 dinara, a traju od šest meseci do tri godine.

– Pored samih troškova prevođenja traženih dokumenata, za koje znamo da u mnogim slučajevima mogu biti izuzetno obimni i komplikovani, nema garancije niti propisanog postupka koji bi omogućio da se ovom procesu pristupi sa izvesnom dozom optimizma jer ishod isključivo zavisi od dobre volje fakulteta. Osim toga, svaki univerzitet ima svoja pravila i postupak, te kandidati za nostrifikaciju često moraju da odu na barem dva fakulteta kako bi uporedili nastavni program sa onim koji su završili u inostranstvu – navode mladi okupljeni u ovoj organizaciji i na sve ovo dodaju i brojna putovanja i maratonsku administrativnu proceduru pre dobijanja željenog dokumenta.

Po njihovom objašnjenju i ličnim primerima, u zemljama Evropske unije ne traži se nostrifikacija diploma ili je ovaj proces maksimalno pojednostavljen. Vlade Mađarske i Hrvatske su još 1997. godine potpisale sporazum o uzajamnom priznavanju diploma, čime je nostrifikacija ukinuta.

– Ne vidimo razlog zašto, u ovom za Srbiju izuzetno važnom periodu pristupanja Evropskoj uniji, Vlada Srbije ne bi mogla da predloži svim univerzitetima, odnosno njihovim fakultetima da objedine i u najvećoj mogućoj meri pojednostave nostrifikaciju diploma. Verujemo da ovakav dobronameran predlog fakulteti ne bi protumačili kao mešanje u njihovu autonomiju – predlažu u SSK.

Njihov predlog je i formiranje Nacionalne službe za nostrifikaciju, koja bi utvrđivala vrednost diplome stečene u inostranstvu, a u čijoj obavezi bi bilo i da sačini bazu podataka izvršenih nostrifikacija sa ciljem da jednom ustanovljena akreditacija inostrane ustanove ne zahteva ponovno vrednovanje iste.

Prošle godine Univerzitet u Beogradu je dobio više od 330 zahteva za nostrikifakciju, a prorektorka dr Neda Bokan najavljuju da će se ovaj problem rešiti novim zakonom, čija je izrada u toku. Prema podacima UB, na nostrifikovana svedočanstva najduže se čeka na medicini – 138 dana.