Амбициозни Буш

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 8. јануара – Кошмар у Ираку довео је Американце у ситуацију да шаљу опомене стратешким партнерима. Упозорења те врсте су двострука, не само спољна него и  унутрашња.

Председник Џорџ Буш управо припрема "нови приступ" главном бојишту којим ће, како се наговештава, тражити да се влада у Багдаду одлучније ангажује у сузбијању тамошњег насиља и за постизање националног јединства. Истовремено, шефу Беле куће недостаје потребна доза домаћег партнерства, јер га нова већина у парламенту опомиње да неће финансијски подржати његов план за слање појачања у Ирак ако такву намеру не образложи "уверљивије него досад".

Буш "више неће од Конгреса добијати бланко чек да ради шта хоће", изјавила је председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси, подсећајући да сада парламентом владају њени демократи а не његови републиканци. Њена странка би, иначе, више волела да ускоро почне повлачење трупа САД, а не да се у Ирак шаље појачање…

Али председник рачуна да ће новим планом, који би могао да објави већ прекосутра, ипак издејствовати подршку и споља и изнутра. Овдашњу опозицију би могао да умири, мисли, постављањем услова влади у Багдаду да почне да се понаша "одговорније" и тако смањи ратно бреме Американаца, док би јој, заузврат, послао неопходна војна појачања, убрзао безбедносну обуку, повећао улагања у тамошњи економски опоравак…

Тако замишљено "уравнотежавање" изгледа тешко оствариво. Потребне су врсте компромиса за какве тренутно нема довољно заинтересованих.

Новим планом ће Буш, како данас најављује "Њујорк тајмс", од партнерских му власти у Багдаду захтевати, као да оне то нису желеле – да ублаже "секташке напетости" и стабилизују Ирак у целини. Посебно ће, додаје се, инсистирати да покажу више разумевања за – противнике. Да омогуће побуњеним сунитима да учествују више у политичком одлучивању и да им припадне одговарајући део прихода од нафте, које готово да нема у њиховој зони, и да се  истовремено ублажи курс према припадницима некад владајуће БААС партије, свргнуте истовремено с њеним, недавно обешеним, лидером Садамом Хусеином.

Формула личи на покушај да се незадовољни сунити придобију привлачним понудама, пошто није успела војна операција за њихову пацификацију. Шиитима и Курдима би се, пак, такав приступ могао учинити као "награда противнику за насиље" и као ограничавање њихове дуго чекане доминације политичком сценом Ирака…

Бушов "нови приступ" биће насловљен, како најављује Си-Ен-Ен, са "Нови пут напред" и тражиће од владе Нурија ал Маликија да обузда "отпадника" у сопственим, шиитским, редовима – Муктаду ал Садра и његову "приватну милицију" која "прогања суните". Другим речима, багдадска влада би требало да стимулише противничке а дестимулише "братске" фракције, како би постигла међуверски макар релативни баланс, а што са собом носи ризик да остане – прилично усамљена.

Шеф Беле куће смера, тврде обавештени извори, да садашњи састав од око 140.000 америчких војника појача слањем још 20.000 бораца. Уз то, да финансијском инјекцијом од милијарду долара убрза отварање радних места у Ираку и тако "посао учини примамљивијим од ратовања".

И са свакојаким појачањима, велика искушења ће се наставити. Биће потребно "још две–три године" да би америчке трупе и трупе владе у Багдаду надвладале противнике, оценио је генерал Рејмонд Одиерно, који ће бити заменик најављеног будућег команданта снага САД на том фронту генерала Дејвида Питриуса. Буде ли тако, Ирак ће битно утицати и на кампању за америчке председничке изборе 2008, као што је већ утицао на исход недавних парламентарних избора.