Ambiciozni Buš

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 8. januara – Košmar u Iraku doveo je Amerikance u situaciju da šalju opomene strateškim partnerima. Upozorenja te vrste su dvostruka, ne samo spoljna nego i  unutrašnja.

Predsednik Džordž Buš upravo priprema "novi pristup" glavnom bojištu kojim će, kako se nagoveštava, tražiti da se vlada u Bagdadu odlučnije angažuje u suzbijanju tamošnjeg nasilja i za postizanje nacionalnog jedinstva. Istovremeno, šefu Bele kuće nedostaje potrebna doza domaćeg partnerstva, jer ga nova većina u parlamentu opominje da neće finansijski podržati njegov plan za slanje pojačanja u Irak ako takvu nameru ne obrazloži "uverljivije nego dosad".

Buš "više neće od Kongresa dobijati blanko ček da radi šta hoće", izjavila je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, podsećajući da sada parlamentom vladaju njeni demokrati a ne njegovi republikanci. Njena stranka bi, inače, više volela da uskoro počne povlačenje trupa SAD, a ne da se u Irak šalje pojačanje…

Ali predsednik računa da će novim planom, koji bi mogao da objavi već prekosutra, ipak izdejstvovati podršku i spolja i iznutra. Ovdašnju opoziciju bi mogao da umiri, misli, postavljanjem uslova vladi u Bagdadu da počne da se ponaša "odgovornije" i tako smanji ratno breme Amerikanaca, dok bi joj, zauzvrat, poslao neophodna vojna pojačanja, ubrzao bezbednosnu obuku, povećao ulaganja u tamošnji ekonomski oporavak…

Tako zamišljeno "uravnotežavanje" izgleda teško ostvarivo. Potrebne su vrste kompromisa za kakve trenutno nema dovoljno zainteresovanih.

Novim planom će Buš, kako danas najavljuje "Njujork tajms", od partnerskih mu vlasti u Bagdadu zahtevati, kao da one to nisu želele – da ublaže "sektaške napetosti" i stabilizuju Irak u celini. Posebno će, dodaje se, insistirati da pokažu više razumevanja za – protivnike. Da omoguće pobunjenim sunitima da učestvuju više u političkom odlučivanju i da im pripadne odgovarajući deo prihoda od nafte, koje gotovo da nema u njihovoj zoni, i da se  istovremeno ublaži kurs prema pripadnicima nekad vladajuće BAAS partije, svrgnute istovremeno s njenim, nedavno obešenim, liderom Sadamom Huseinom.

Formula liči na pokušaj da se nezadovoljni suniti pridobiju privlačnim ponudama, pošto nije uspela vojna operacija za njihovu pacifikaciju. Šiitima i Kurdima bi se, pak, takav pristup mogao učiniti kao "nagrada protivniku za nasilje" i kao ograničavanje njihove dugo čekane dominacije političkom scenom Iraka…

Bušov "novi pristup" biće naslovljen, kako najavljuje Si-En-En, sa "Novi put napred" i tražiće od vlade Nurija al Malikija da obuzda "otpadnika" u sopstvenim, šiitskim, redovima – Muktadu al Sadra i njegovu "privatnu miliciju" koja "proganja sunite". Drugim rečima, bagdadska vlada bi trebalo da stimuliše protivničke a destimuliše "bratske" frakcije, kako bi postigla međuverski makar relativni balans, a što sa sobom nosi rizik da ostane – prilično usamljena.

Šef Bele kuće smera, tvrde obavešteni izvori, da sadašnji sastav od oko 140.000 američkih vojnika pojača slanjem još 20.000 boraca. Uz to, da finansijskom injekcijom od milijardu dolara ubrza otvaranje radnih mesta u Iraku i tako "posao učini primamljivijim od ratovanja".

I sa svakojakim pojačanjima, velika iskušenja će se nastaviti. Biće potrebno "još dve–tri godine" da bi američke trupe i trupe vlade u Bagdadu nadvladale protivnike, ocenio je general Rejmond Odierno, koji će biti zamenik najavljenog budućeg komandanta snaga SAD na tom frontu generala Dejvida Pitriusa. Bude li tako, Irak će bitno uticati i na kampanju za američke predsedničke izbore 2008, kao što je već uticao na ishod nedavnih parlamentarnih izbora.