Кроз рампе без динара

Наплатну рампу на аутопуту могуће је проћи и на часну реч. Доказ за то је дуг од 158 милиона динара, које „Путеви Србије” никада нису наплатили возачима. Због тога је Државна ревизорска институција надлежном суду поднела кривичну пријаву. Надлежни из тог јавног предузећа тврде да контролoри трошења државних пара нису правилно протумачили проблем неплаћених путарина.

Према њиховом објашњењу, вишемилионски динарски износ, који је предмет кривичне пријаве, није приход који инкасирају наплатне станице него се односи на укупну вредност путарине коју возачи нису платили, јер су попунили образац у коме изјављују да одбијају плаћање и да ће обавезу измирити накнадно.

– У последњих годину дана знатно је повећан број учесника у саобраћају који одбијају да плате путарину. Број од 14.157 изјава у 2008. години скоро је удвостручен у 2009, да би у 2010. години, достигао број од 48.031 одбијања наплате путарине. У 2011. број изјава о одбијању плаћања путарине премашиће 50.000. Више од 90 одсто изјава односи се на возаче возила најтеже категорије, од којих велики број добија од предузећа новац за путарину, али је не плаћа, већ попуњава образац изјаве којом обавезује своје предузеће да накнадно плати путарину – објашњавају у „Путевима Србије”.

Ревизори, ипак, сматрају да је проблем то што и после три године они који су попунили изјаву и обавезали се да ће накнадно платити путарину, то нису учинили. У „Путевима Србије”, пак кажу да неће одустати ни од једног захтева за надокнаду штете, и да је због тога формиран посебан одсек, како би се ефикасније обрадили сви заостали предмети и наплатила потраживања.

Осим тога, државни ревизори су скренули пажњу и на неправилности у примени Закона о јавним набавкама. При чему за јавне набавке у вредности од 34 милијарде динара ово јавно предузеће није расписало тендере, већ је за поправку и одржавање путева ангажовало предузећа у оквиру „Нибенс групе”.

На то надлежни из „Путева Србије” одговарају да потписници уговора из 2004. године о одржавању путева нису само чланице „Нибенс групе”, већ 26 предузећа која се баве одржавањем државних путева првог и другог реда.

Као оправдање они наводе и чињеницу да надлежна министарства још нису донела правилник о категоризацији путева првог и другог реда, на основу којег би се извршила прекатегоризација садашњих магистралних и регионалних путева.

Због тога није могуће прецизно утврдити мрежу државних путева који су на основу одредби Закона о јавним путевима поверени том јавном предузећу на управљање и одржавање, „па тако није могуће утврдити ни предмет евентуалне јавне набавке редовног одржавања државних путева првог и другог реда”.

Главна замерка ревизора овом предузећу јесте да већину јавних набавки, углавном пројектовања, спроводе по хитном поступку у директним преговорима, без тендера када за то нема основа. Контролори трошења државних пара замерају директору овог јавног предузећа да је неколико пута уочи отварања понуда мењао чланове комисија, као у случају пројектовања деонице Црвена река – Чифлик, на Коридору 10.

Осим тога, у поступку ревизије утврђено је да за изградњу тунела Стражевица, врсте и количине изведених радова исказаних у привременим ситуацијама у 2010. години у потпуности не одговарају количинама и вредностима исказаним у грађевинским књигама. Другим речима, „Путеви Србије” су унапред плаћали „Енергопројекту” за радове који нису изведени.

Ово предузеће је такође за набавку робе и услуга потрошило шест милијарди динара више него што је било предвиђено годишњим планом. Док су за услуге одржавања платили скоро три милијарде динара више него што је било предвиђено.

„Путевима Србије” замера се и то што у буџет републике нису уплатили 2,4 милијарде динара ПДВ-а. Делимично и због тога је губитак за 2010. годину потцењен за 2, 2 милијарде динара.

М. Авакумовић

А. Телесковић