Круни се шенгенски бедем

ТЕМА ДАНА
На питање "Шта бисте грађанима Србије пожелели у будућности?", један од незаобилазних одговора свакако би био "слободно путовање светом". Таква жеља допада се чак и оним нашим земљацима који ретко напуштају домовину, али да би се она остварила потребно је претходно савладати велику бирократску препреку – визе. Од 199 земаља с којима Србија има дипломатске односе, без визе се може путовати у свега 21 државу. Међу земљама које су нам поставиле ову врсту баријере је, нажалост, и већина суседа из региона. Мађарска је увела визни режим пре две године, кад је приступила Европској унији, а исто су биле обавезне да, према свим "трећим земљама" са којима и Унија има визни режим, учине и Румунија и Бугарска пре него што 1. јануара 2007. постану чланице ЕУ. Влада у Букурешту је за наше грађане увела визе још јула 2004, док је влада у Софији донела одлуку да ову непопуларну меру одложи до последњег тренутка, односно до првог дана 2007. године.

Грађани Србије ће, додуше, бугарске визе моћи да добију бесплатно у конзуларним представништвима ове земље у Београду и Нишу, уз подношење основне документације (фотокопија пасоша, две фотографије и ваучер или адреса боравка у Бугарској), у року од седам радних дана, а у неким случајевима и брже. Визе (транзитне) биће потребне и онима који су на пропутовању кроз Бугарску, на пример за Турску.

Визе су нам потребне и за Албанију, али у БиХ, Македонију и Хрватску можемо да уђемо слободно, само са пасошем. Хрватска влада је одлуку о продужењу безвизног режима за држављане Србије и у 2007. години донела пре десетак дана.

Отприлике у исто време је у Министарству спољних послова Србије потписан споразум влада Србије и земаља Бенелукса (Белгије, Холандије и Луксембурга) о укидању виза за носиоце српских дипломатских и службених пасоша, што, на дужи рок, представља први корак ка потпуној либерализацији визног режима Србије и земаља Бенелукса, која би обухватила све грађане. Аустрија, Грчка, Италија и Шпанија су такође омогућиле нашим дипломатама улазак без визе.

За кога је Србија "затворена"?

Влада Србије је, иначе, још раније донела одлуку да грађанима држава чланица Европске уније омогући слободан улазак, без обзира на то што су нашим грађанима потребне визе за све земље ЕУ. Неке од њих, попут Мађарске, Словачке, Чешке и Словеније (које ће тек приступити Шенгену), потрудиле су се да нам ипак омогуће неке погодности, као што су, у зависности о којој је од њих реч, бесплатне визе на дужи рок, и безвизни улазак за наше дипломате и грађане који имају важеће шенгенске визе.

У Министарству спољних послова Србије добили смо обавештење да ће, у складу са Кодексом шенгенских граница донетим 15. марта 2006. године, свих десет нових чланица Европске уније (Чешка, Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија и Словачка), када буду приступиле Кодексу, омогућити транзит, са задржавањем до пет дана, свим грађанима Србије који поседују дозволу боравка или важећу визу земаља из система Шенгена и трећих земаља које су му приступиле. Велика Британија и Република Ирска то још нису учиниле. Кодексу шенгенских граница од новопримљених чланова ЕУ приступиле су Чешка, Мађарска, Пољска, Словенија и Словачка, а од 1. јануара 2007. године и Бугарска.

"Транзит кроз земље које су приступиле Кодексу могућ је и са дозволом боравка Швајцарске и Лихтенштајна, али не и са визама тих земаља. За пословне људе још не постоје посебне повластице нити безвизни режим са неком од земаља Шенгена", рекли су нам у Дирекцији за конзуларне послове СМИП-а.

Требало би, на овом месту, подсетити да ни Србија није потпуно отворена за све странце, па ни дипломате и пословне људе који би желели да је посете. Списак тих земаља, како се може утврдити на званичном сајту МСП-а није, додуше, велики, а није увек ни реципрочан. То значи да има земаља где ми можемо да путујемо без визе, док је њеним грађанима потребна виза да уђу у Србију (Боцвана, Еквадор, Фиџи, Јерменија, Перу, Тринидад и Тобаго, Западна Самоа), и оних које су за нас затворене, мада ми њихове грађане пуштамо без визе (осим чланица ЕУ, ту је и већина осталих европских држава, затим САД, Канада, Јапан, Аустралија, Мексико, Израел...).

Визе нам нису потребне, нити их тражимо заузврат, у случају Андоре, Аргентине, Туниса, Чилеа, Кубе, Белорусије као и већ наведених земаља из нашег најближег комшилука.

Почетак преговора

Брисел је, у складу са недавном одлуком Савета министара ЕУ, у децембру почео преговоре са Београдом о визним олакшицама за грађане Србије, упоредо са преговорима о закључивању јединственог споразума о реадмисији (повратку наших грађана без боравишног статуса из западноевропских земаља). Такође је донео одлуку да цена шенгенске визе за наше држављане и за држављане осталих земаља западног Балкана са којима преговара остане 35 евра, мада је за друге путнике поскупела.

Тања Мишчевић, члан преговарачког тима и шеф владине Канцеларије за придруживање ЕУ, најавила је да ће преговарачки тим Србије покушати да издејствује да се визне олакшице, које су засад предвиђене за (успешне) студенте, експерте, државне службенике и пословне људе, прошире и на новинаре, невладин сектор, породице легално запослених радника на територији ЕУ, спортске и културне раднике и наше држављане којима је неопходно лечење у земљама чланицама Уније.

Други сусрет са представницима ЕУ ће бити у фебруару или почетком марта. Наши бриселски саговорници, са којима су аутор ових редова и још неколико новинара из Србије имали прилике да разговарају крајем децембра у седишту ЕУ, истичу да би преговори ишли брже уколико се састав српског преговарачког тима не би променио после јануарских избора – што је показало и искуство других земаља.

Док наша страна очекује да ће преговори о визним олакшицама и реадмисији бити окончани у року од неколико месеци, потпредседник Европске комисије и комесар за правосуђе ЕУ Франко Фратини сматра да ће они потрајати до краја 2007. године. Србија и остале балканске земље са којима ЕУ преговара о визним олакшицама и реадмисији (Црна Гора, БиХ, Македонија и Албанија, која је већ закључила поглавље око враћања илегалних имиграната) требало би, поред осталог, да појачају борбу против организованог криминала и корупције и да, из безбедносних разлога, уведу за своје грађане квалитетније личне исправе – биометријске пасоше.

Италијанско попуштање

И не чекајући "благослов" из Брисела, Италија је била прва чланица ЕУ која је решила да ублажи визни режим за житеље Србије. На основу билатералног споразума о визним олакшицама за држављане Србије, који су у Београду парафирали заменик министра спољних послова Италије Фамијано Кручанели и шеф српске дипломатије Вук Драшковић, предвиђено је издавање бесплатних виза студентима, као и особама које путују у Италију на лечење, на спортска такмичења и културно-уметничке односно фолклорне наступе. Вишемесечне визе издаваће се такође по поједностављеној процедури и пословним људима, научницима, истраживачима и истакнутим културним радницима.  

– Наша је намера била да, у оквиру шенгенских правила која не можемо да изменимо, ипак изађемо у сусрет Србији, и бар појединим категоријама грађана омогућимо да једноставније дођу до виза. То је само једна од иницијатива којима наша земља жели да још више унапреди и иначе одличне односе са Србијом, да је увери у своје пријатељство у тренуцима кад је влада у Београду суочена са великим изазовима и да јој пружи подршку на европском путу – рекао је том приликом за "Политику" Алесандро Мерола, амбасадор Италије у Србији.

Амбасада Италије је, иначе, међу првима увела систем заказивања предаје докумената ("кол центар") и успоставила и службу за давање информација грађанима преко телефона. Зато пред зградом у Бирчаниновој више нема дугачких, ружних редова.

За већину грађана је, ипак, пут до италијанске и осталих шенгенских виза и даље дуг, скуп и тежак. Овдашње студентске и невладине организације, уметници, новинари, стручњаци и сви добронамерни људи који су имали прилике да то учине, безброј пута су у седишту ЕУ у Бриселу и другим европским престоницама покушавали да укажу колико је заморно и понижавајуће то "јурење за папирима" и чекање пред шалтерима. Многи унапред одустају, радије се определивши да никуда и не иду, ако већ тамо нису пожељни. Млади нараштаји у Србији одрастају у изолацији, уз носталгичне приче како су њихови родитељи некада слободно путовали светом и осећај да их од вршњака из Париза, Берлина, Варшаве, Хелсинкија... одваја непремостиви (шенгенски) бедем,  без обзира на то што их спаја све остало – музика, филмови, књиге, спорт...

"Та комбинација затворених врата и отвореног прозора кроз који свакодневно пратите како људи ваших година путује где хоће и кад хоће, може само да изазове фрустрацију", примећује Рајко Божић из Новог Сада, координатор Кампање за укидање виза Грађанског пакта за југоисточну Европу. Ова невладина организација искористила је летос присуство Олија Рена, европског комесара за проширење, на последњем новосадском "Егзиту", да преко њега представи и осталим званичницима ЕУ и европској јавности ову кампању, посебно збирку "Најбоље приче из реда за визе". Десет младих Балканаца описало је своја искуства, а уредник Божић пропратио коментаром "и једна цигла у шенгенском зиду мање – за нас је успех".

А у децембру је београдска уметница Невена Драгосавац прошетала Барселоном у својој бунтовној креацији сачињеној од 500 бирократских папира, виза и пријава боравка који су јој били неопходни за студирање у земљама Европске уније – Холандији и Шпанији. "Хаљина за успех" је била најзапаженији експонат приказан на Међународном фестивалу рециклиране уметности у Центру за савремену уметност у овом шпанском граду. Иако рад Невене Драгосавац представља критику бирократских апарата ЕУ и Шпаније, она је добила завидан публицитет у каталонским медијима, пренеле су агенције.

-----------------------------------------------------------

Како до визних олакшица

Услов да добијемо визне олакшице од ЕУ јесте да потпишемо јединствени споразум о реадмисији. Србија је досад потписала ове споразуме са 15 земаља Уније, прихватајући тиме обавезу да прими натраг своје грађане који су илегално ушли на територију ЕУ, и којих – према незваничним рачуницама – има од 50.000 до 150.000.

Међу осталим захтевима које морамо да испунимо поменимо интегрисано управљање границама и милицијску уместо војне контроле на граничним прелазима, сигурне путне исправе и усвајање низа прописа, као што су закон о држављанству, о странцима и о условима за запошљавање и рад страних држављана, о заплени имовине стечене криминалом, о кривичноправној одговорности правних лица... Такође, морамо донети стратегију за борбу против дроге, трговине људима, тероризма и корупције и у овим областима унапредити полицијску и правосудну сарадњу са државама из окружења и чланицама ЕУ. Од Србије се очекује и да штити права мањина и да у сваки законски акт укључи одредбу о забрани дискриминације по било ком основу.

Да ли је то све?