Плеве радници из ЕУ
ТРБУШАНИ – Костел и Ципријан имају код газде 12 евра по дану, стан са купатилом и ТВ, хране се као укућани и већ су се одомаћили у Трбушанима. Двојици Румуна понекад се придружи Костелова супруга Маријана како би и она што зарадила и, мада је њихова држава од пре неколико дана у Европској унији, остаће овде да и даље плеве повртњак код Илића.
– Код нас су годинама, имају све неопходне папире наших власти и воде се као лица на привременом раду којима се дозвола продужује тромесечно. Породице им живе у једном месту уз молдавску границу, мислим да су задовољни код мене, а ни ја немам примедби на њихов рад – каже домаћин, Гвозден Илић (53).
Породица повртара из поморавског села код Чачка већ дуго је на гласу по роби и пословности, и жели да тако остане. Због тога су, на 70 досадашњих ари под пластеницима, ономад додали још два италијанска од по 700 квадратних метара, као последњу реч технике.
– Високи су 5,20, широки 10 метара и имају бочно отварање до 2,60. Реч је о дуплим фолијама, од по 200 микрона, међу које се компресорима убацује ваздух и ствара термичка изолација. Ове године под куполу ћемо поставити компјутере, јер је предвиђено да они дозирају калцијум, калијум и пуштају кишу са крова, и уселићемо бумбаре – вели Гвозден.
Под једном од нових купола већ расте 13.000 струка салате. У овој покривеној њиви нема дангубе, даваће 2,5 културе годишње. Квадратни метар пластеника платили су 24 евра, ускоро ће купити још један од седам ари.
– Нисмо се задуживали, али смо зараду из претходних година морали да уложимо у проширење посла. Јер, почело је да се догађа да немамо довољно робе за сталне купце, ма како необично звучало.
Гвозден се послу учио уз оца Драга (81) и сад то преноси на сина Пера (28), трудећи се да увек гледа мало даље. На седам хектара сеје бели кукуруз и водећи је произвођач проје у овом крају, има још хектар и по поврћа на отвореном, и од прошлог лета главни је снабдевач "Меркатор" центра у Чачку, са својих 19 повртарских биљака.
То је свакодневна обавеза због које је морао да набави телефакс, ради пријема тачних поруџбина. Има бар-код на кесама са пројиним брашном, даје робу у Завод за заштиту здравља на преглед због пестицида, и у свом складишту чува машину за дезинфекцију земљишта, вредну 40.000 евра. Та донација из Италије дата је, преко Пољопривредне станице у Чачку, на коришћење Илићу и још четворици повртара из села. Јесенас, у овом домаћинству инсталирано је постројење за потпуну прераду отпадних вода.
У најпипавијем делу посла – избору култура, количина и времена сејања – Гвозден не може да се поузда на уређај или машину, мора из главе. Има ли неки свој програм за то?
– Имам. Пажљиво пратим, пре свега, шта се догађа и мења на пијаци. Раније смо, рецимо, продавали два-три килограма броколија за читаву сезону, сада иде 40 килограма дневно. Али, зато пада продаја карфиола. Са друге стране, претпрошле године добро је продаван јесењи карфиол и многи су веровали да ће се то поновити прошле јесени, а ја сам припремио карфиол за август и погодио.
Бар још толико важних података Илић дозна у продавницама семена. Према продатим количинама, може поуздано да предвиди шта ће остали повртари изнети на тезге за неколико месеци, и на основу тога прави свој план који га још није преварио.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


