Мање ђака и у приватним школама

У Србији ради 46 приватних средњих школа и десетак основних, које похађа око 4.000 ђака. Већина се налази у Београду и Новом Саду, а школарина је од хиљаду до 7.000 евра, у зависности од тога да ли су урачунати и уџбеници, исхрана, смештај, превоз… У јавности се најчешће сматра да у клупама ових школа седе размажена деца богатих родитеља и да се уз врло високу школарину аутоматски добија и сведочанство.

Никола Тесла, председник Заједнице приватних средњих школа и директор Европске пословне школе „Милутин Миланковић”, и Мирко Сарић, потпредседник Заједнице и директор Средње школе за економију, право и администрацију, кажу да је Заједница приватних средњих школа основана управо са жељом да се разбију ове предрасуде.

– Наша идеја је била да кроз Заједницу скренемо пажњу јавности на начин на који радимо. Понекад се о приватним школама говори у негативном контексту, у смислу да ту нема озбиљног рада. Ми се, напротив, трудимо да пружимо што већи квалитет, а не да радимо неодговорно и површно, јер све ће нам се то сутра вратити као бумеранг – прича професор Тесла (иначе нуклеарни физичар, у роду са славним научником).

У школама се зато формирају одељења до 20 ученика, ђаци добијају лап топ и уџбенике, путем интернета могу да прате наставу, а родитељи ђаке у школи, ученици учествују у секцијама, такмичењима, хуманитарним активностима… Многи ђаци су успешни спортисти, већ и у међународним оквирима јер има одговара овакав начин рада. На челу ових школа су махом некадашњи дугогодишњи директори државних школа, кажу саговорници, а кроз Заједницу се подижу стандарди и контролише рад.

– Родитељ, уколико је незадовољан, може да нам се обрати и зато је и савет родитељима када уписују децу да се распитају која школа је у Заједници. Нећемо да дозволимо да неко лоше ради, зато је у нашем удружењу само десетак школа. Ми до сада нисмо имали проблема, али смо имали информација да неке школе ван Београда штанцују дипломе, да раде ван свог седишта и ми ту нисмо ништа могли да урадимо – истиче Никола Тесла.

Он каже да је предност приватних школа управо у мањем броју ученика. По његовим речима, постоје три категорије ђака: одлични, који желе да задрже тај тренд па уписују приватну школу због добрих услова, затим ту су „меде” – ђаци који су „успавани” у основној школи, а који се овде „буде”, мотивишу и усмеравају, а трећа категорија су деца којима је недостајао један или два бода да се упишу у жељену школу, па силом прилика уписују приватну да би се ипак школовали за одређено занимање.

– Потпуно је исти упис као и у државним школама, с тим што се не гледа само број бодова, већ се обавља и разговор с дететом и родитељима. Не уписујемо баш сваког ко нам се јави. Ми им објашњавамо да ово није школа у којој не мора да се учи, да ово није играоница без обавеза и представљамо школу у правом светлу, а онда неким додатним анкетама проверавамо склоности ученика. Ми смо, рецимо, у мојој школи донели одлуку да нећемо да прихватамо ђаке испод 60 или 70 бодова, зависно од смера, али и ту смо флексибилни, јер ни ти бодови нису увек право стање ствари – објашњава Сарић.

Саговорници кажу да се тренутно све школе суочавају с проблемом мањка ђака, као последица економске кризе.

– Прошле године је било 18,5 ученика по одељењу, али због економских неприлика, један број ученика у старијим разредима није био у могућности у септембру да настави школовање. Родитељи су се нашли у другачијој позицији губитком посла или гашењем фирми у којима су радили и сада је просек у одељењу мало више од 15 ђака, што школу доводи на ивицу опстанка – прича Сарић и додаје да проблеми настају и за дете када пређу у државну школу јер обично буде 36. у одељењу, јер је јасно о каквом је квалитету наставе ту реч.

Иако школе имају своје 24-часовно обезбеђење, било би добро када би добили школског полицајца, као и државне школе, кажу саговорници. Затим, настављају, иако је стручно усавршавање законска обавеза наставника, наставницима нису увек сви семинари доступни. Проблем је и то што школа нема никаквих субвенција од државе када запосли младог наставника, а плаћа му приправнички стаж и полагање лиценце, што је у државним школама у надлежности локалних самоуправа.

----------------------------------------------

Просветни инспектори у редовној контроли

У Републичкој просветној инспекцији кажу да приватне школе углавном послују озбиљно, јер се труде да привуку нове ђаке. Контрола је редовна, а примећено је да приватне школе брже исправљају недостатке које уоче инспектори, него што то чине државне. До сада је само прва отворена приватна школа изгубила дозволу за рад, а ниједна друга никад није кажњена.