Спорне гаранције

Влада Србије у буџету за 2012. годину предвидела је гаранције јавним предузећима од 45 милијарди динара. То је чак 15 милијарди више него што је договорено са Међународним монетарним фондом. Према нашим сазнањима, најпроблематичнији су зајмови „Србијагаса”, за које држава гарантује, а који безмало достижу договорених 30 милијарди динара. Првобитно, за ово јавно предузеће биле су предвиђене знатно веће гаранције, али су оне, пре него што је буџет усвојен, смањене.

Буџетом је предвиђено да за одржавање текуће ликвидности ово предузеће позајми безмало 20 милијарди динара. Још милијарда је планирана за гасификацију компаније „Фијат” у Крагујевцу, док је за инвестиције „Србијагаса” планирано 5,26 милијарди динара.

На списку оних компанија чије зајмове гарантује држава налазе се и „Јат техника”, „Јат ервејз” и „Галеника”. Држава гарантује и кредит Грађевинске дирекције Србије за изградњу станова на локацији касарне „Степа Степановић”, али и у Улици доктора Ивана Рибара у Новом Београду. Која ће од ових позајмица бити смањена, биће познато тек након преговора са ММФ.

Иако није било тако договорено, у буџету је предвиђено и посебно задуживање у различитим валутама код пословних банака и институционалних инвеститора у износу од 300 милиона евра. ММФ је у преговорима инсистирао да то не буде више од 200 милиона евра. Толико је било предвиђено у и буџету за прошлу годину. Према нашим сазнањима, Фонд замера нашој влади што је мимо договора планирала и задуживање за изградњу нових система за наводњавање у износу од 5,26 милијарди динара. Због свега тога Борд директора ММФ-а донео је одлуку да одложи ревизију аранжмана из предострожности са Србијом.

Према оцени Владимира Глигорова, професора на Бечком институту за међународне економске студије, оваква реакција је највероватније последица чињенице да се ММФ осећа одговорним према Закону о фискалној одговорности. У томе је, додаје, Фонд чвршћи у односу на владу.

– Од часа када је ММФ одложио доношење одлуке било јасно да ће им бити тешко да ставе потпис на овај споразум. Вероватно ће се чекати нова влада и или водити нови преговори. Могуће је и да ће се разговарати и о новом стендбај аранжману. Сматрам да је за ММФ било боље да је и код претходних преговора инсистирао на стендбају, а не на аранжману из предострожности. Овако је и влади и њима лакше да од споразума дигну руке, што није добро, јер ће услови под којим ће се обезбедити нова финансијска подршка бити гори – упозорава Глигоров.