Некултура прекрила културу

Крагујевац – Вршење нужде, јавни писоар, уточиште наркомана и радно место проститутки, алкохоличарско-клошарски апартмани, рај за шверцере, сутра, можда, нови бувљак... Нису ово описи забачених делова града, мрачних места на аутобуској или железничкој станици, скровитих хаустора и степеништа, ово су свакодневни призори у дворишту Народног музеја, у самом центру града, на месту где је кнез Милош Обреновић, проглашавајући Крагујевац за престоницу 1818, подигао свој дворски комплекс.

Наведени описи заправо су коментари фотографија објављених у публикацији Народног музеја Крагујевац „Paraden Platz Милоша Великог“ из 2008. Аутор публикације, директор Народног музеја Александар Стаменковић, уз помоћ фотографа Предрага – Цилета Михајловића, успео је да на сликовит начин предочи у каквом се стању налази читав дворски комплекс оснивача модерне Србије, у чијем се средишту налази зграда Народног музеја.

„У каквом је стању дворски комплекс кнеза Милоша данас, тешко би било, на основу његовог изгледа, закључити да се ради о некадашњем дворском плацу и престоно-резиденцијалном комплексу, од највећег историјског значаја. Немеће се утисак о трећеразредном паркићу, примеренијем периферији какве паланке, него урбаном језгру првопрестоног града, данас регионалног, привредног и универзитетског центра, који са 180.000 становника представља четврти град у Републици Србији.“

Ове реченице Стаменковић је могао написати и много пре 2008, ништа не би погрешио, али проблем је што је такав опис актуелан и данас.

– Када сам пре осам година почео борбу да се огради двориште Народног музеја, извесније је било да до тога не дође. Наравно да постоје изгледи да се стање поправи, с тим да морамо знати да је у сиромашним друштвима култура луксуз – каже Стаменковић за „Политику“, наводећи да Народни музеј има план како уредити дворски комплекс Милоша Великог.

Према његовим речима, уређење целог простора подразумева изградњу новог наменског објекта у којем би био смештен музејски депо.

– Нови објекат би споља, габаритима и фасадом, подсећао на Шарени, односно конак кнегиње Љубице, који је изгорео крајем 19. века. У надземном делу треба сместити канцеларије, можда сувенирницу и кафетерију, а у подземном музејски депо, који је сада рашчлањен на више локација у граду. Ту треба наћи места за препараторску и конзерваторску радионицу. На тај начин би био ослобођен конак кнеза Михаила Обреновића за сталну поставку. У корелацији са сталном поставком у Амиџином конаку, који такође треба довести у функционално стање, тако би био представљен цео 19. век. Не треба заборавити ни партер, односно двориште које треба да постане парк са скулптурама – објашњава Стаменковић.

Нови концепт дворског комплекса и Народног музеја, сматра наш саговорник, мора да подразумева његов материјално-изложбени карактер и никако не сме бити некакав паркић намењен доконим шетњама, већ наменски простор са дигнитетом историјске реминисценције и сталне поставке на отвореном највишег уметничког и изложбеног квалитета.

Бране Карталовић

-----------------------------------------------------------

Порушено, изгорело, а не раде ни телефони

Од дворског комплекса кнеза Милоша данас су остали само трагови, односно стара Милошева црква, на десној, и Амиџин конак, на левој обали Лепенице. Милошев конак је страдао у Другом светском рату, на његовом месту је зграда Тужилаштва, а Шарени, односно конак кнегиње Љубице, изгорео је крајем 19. века. Комплекс је средином 19. века допуњен зградом конака кнеза Михаила Обреновића, који је подигнут на месту некадашњег Милан-беговог конака. У средишту овог простора средином 20. века изграђена је зграда Народног музеја, којем су, због неплаћања рачуна, већ дуже време искључени телефони.