На арбитражама смо добитници

Влада Србије признала је недавно одлуку Међународног арбитражног суда у Паризу којом је америчкој компанији „Униворлд“ нашег земљака Србе Илића враћено нишк опредузеће „Србија-турист“. Министарство економије саопштило је да је арбитражном одлуком утврђено да је „Униворлд“докраја 2005. годинеу „Србија-турист“уложио 5,64 милиона долара, уместо уговорених 6,78 милиона. Америчка компанија је обавезна да инвестира додатних 3,36 милиона, а Србија да надокнади штету од три милиона евра.

Овим поводом у јавности постављено питање – какав је биланс „свих наших арбитража“ од 2000. наовамо. Нарочито – колико су пореске обвезнике коштала та „суђења мимо судова“ код куће и у свету, у којима су тужиоци или тужени били српска држава, њене институције или предузећа.

Мишљења су различита. Лаици су, не зна се зашто, уверени да смо извукли „дебљи крај“ и скупо платили заблуде и незнање, док упућени тврде да смо у арбитражама на страни и код куће баш добро прошли.

Професор београдског Правног факултета др Гашо Кнежевић, председник Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Србије, тврди да смо у последњих пет до седам година више трговинских арбитража у иностранству добили и да је однос, у најмању руку, 60 према 40 у корист Србије.

– За сада одлично стојимо – каже Кнежевић за наш лист.

МиланР. Ковачевић, консултант за стране инвестиције,истиче да се ууговорима о страним улагањима за коначно решавање спорова уговара искључиво страна арбитража.

– Разлог је лоше мишљење о нашем судству, па и правном и ширем систему – сматра Ковачевић. – Покретање те скупе арбитраже се оставља адвокатима, који добро приходују, а на терет пореских обвезника чешће падају њихове непромишљене одлуке. Још није било позивања на одговорност за скупо неосновано спорење. Штавише, и кад та арбитража пресуди, код нас се одлука не поштује, што даље обара рејтинг Србије као доброг места за инвестирање. Због једног таквог случаја Србија је више година на црној листи за осигурање улагања из САД њихове институције за осигурање приватних инвестиција у иностранству (ОПИК).

Ковачевић наглашава да је за привлачење страних улагање од огромног значаја сигурност и извесност остварења уговореног.

Адвокат Рајко Игњачевић, који имадугогодишње искуство у арбитражним споровима, у разговору за „Политику’’ каже: „Само лаици могу да тврде како Србија лако губи арбитражне спорове или да их више губи него што их добија.“

Игњачевићтврди да су наша држава и државна предузећа добили и више од 60 одсто спорова. У случају када је уговор између две стране у неком послу раскинут, арбитража пресуђује да свака страна добије средства која је у тај посао уложила. Уколико је једна страна крива за раскид уговора, друга страна има право на накнаду штете, под условом дасе докаже да она постоји. У овим споровима губи само кривац за раскид уговора, наглашава наш саговорник.

Једино се може сматрати губитком, изричит је Игњачевић, последња одлука о „Србија-туристу“ Арбитраже у Паризу.

– Та одлука је скандалозна – тврди Игњачевић. – Зато што је донета већином гласова трочланог арбитражног већа, супротно свим правилима српског права које је у том случају било меродавно право. Тако је одлучено да је инвестиција у хотел „Ниш“ извршена, а зна се да га је Срба Илић, заправо, опустошио. При том, новац који је уплаћен на рачун „Србија-туриста“ за обнову хотела отишао је на разне стране. Штета од три милиона евра коју Србија треба да плати Илићу одређена је слободном проценом, уместо вештачењем.

Игњачевић подсећа да је Срба Илић изгубио приватизациони спор и с „Путником“. Обавезан је да плати од око 900.000 долара, а његов противтужбени захтев за накнаду штете од око 62 милиона долара одбијен је као неоснован, иако су консултанти за страна улагања најављивали да ће Србија изгубити тај спор.

Игњачевић каже да је после 2000. у Србији било раскида уговора о страном улагању, а као најпознатији истиче случај „Галеника“, за који неки мисле да је изгубљен. А није.

– После раскида уговора, Арбитража у Паризу је наложила да Србија Ај-Си-Ену врати уложених 50 милиона долара, документацију о четири једињења, која су по уговору вредела 220 милиона долара, а да фабрика која је, по уговору, у том тренутку вредела 90 милиона долара, остане у власништву наше државе. Ај-Си-Енусу одбијени сви захтеви за накнаду штете. У преговорима о извршењу странке су се споразумеле да Србија Ај-Си-Ену уплати само 28 милиона долара. Према томе,не може се рећи да је Србија тај спор изгубила, као што неки мисле, јер је платила мање од онога што је примила.

Игњачевић тврди да је Србија је била успешна у међународним трговинским арбитражама и када се бранила и када је тужила:

– Србија је добила пресуде у скупим случајевима, као што су: „Митилинеос“ против РТБ „Бор“, „Србијагас“ против мађарског транспортера гаса, неколико одлука у корист „Јата“, затим у случају „Мобтела“ и већ поменутој „Галеници“.

Александар Микавица

-----------------------------------------------------------

Окончани спорови Агенције

Арбитражни поступак у случају „Икарбус“ а. Д. окончан је 1. августа 2011. године одлуком којом је тужени ЈСЦ ВТБ Банк обавезана да Агенцији за приватизацију исплати износ од 1.000.000 евра на име главног дуга с каматом, као и да Агенцији накнади све арбитражне трошкове поступка у укупном износу од 3.297.693,00 динара.

Други арбитражни поступак у случају „Икарбус“ а. д. окончан је 10. октобра 2011. године одлуком којом је тужбени захтев „Автодељ-сервис“ одбијен у целини и обавезан да Агенцији за приватизацију на име уговорне казне исплати 2,9 милиона евра, а на име накнаде трошкова арбитражног поступка износ од 5.612.673 динара.

-----------------------------------------------------------

За „Сателит“ 27,8 милиона евра

Чињеница је да је у афери „Сателит“ Србија извукла дебљи крај.

Уместо 40 милиона евра Србија ће израелској компанији „Имејџ Сат Интернешенел НВ“ уплатити 27,8 милиона. Истовремено, та компанија ће Србији испоручити 500 шпијунских снимака значајних за српске безбедносне службе, као и три беспилотне летелице.

Оваквим договором окончан је вишегодишњи спор Србије и Израела око коришћења шпијунског сателита, што је наводно потписао ранији министар одбране, а нова влада одбила да поступи по уговору.

Између две државе је афера „Сателит“ тако решена, док је у Србији препуштена судовима који би требало да утврде ко су одговорни за овај случај.

-----------------------------------------------------------

Код куће брже и јефтиније

Српска Спољнотрговинска арбитража при Привредној комори, основана 1946. године. Од 2000. годишње има просечно између 15 и 25 спорова, а толико се и реши, каже Гашо Кнежевић. Бржа је и јефтинија од страних.

– Свет у нашу Арбитражу има поверење, јер се пресуђује објективно – свако добије оно што му припада. Увек се настоји да се не убије пословна сарадња странака у поступку. Спорови сада у просеку трају 5,5 месеци. За 5,5 месеци имате коначну одлуку, а преовлађују приватизациони спорови.

Кнежевић поручује српским предузећима да не рачунају на „патриотизам“ наших држављана у трочланом трибуналу који пресуђује.