Na arbitražama smo dobitnici

Vlada Srbije priznala je nedavno odluku Međunarodnog arbitražnog suda u Parizu kojom je američkoj kompaniji „Univorld“ našeg zemljaka Srbe Ilića vraćeno nišk opreduzeće „Srbija-turist“. Ministarstvo ekonomije saopštilo je da je arbitražnom odlukom utvrđeno da je „Univorld“dokraja 2005. godineu „Srbija-turist“uložio 5,64 miliona dolara, umesto ugovorenih 6,78 miliona. Američka kompanija je obavezna da investira dodatnih 3,36 miliona, a Srbija da nadoknadi štetu od tri miliona evra.

Ovim povodom u javnosti postavljeno pitanje – kakav je bilans „svih naših arbitraža“ od 2000. naovamo. Naročito – koliko su poreske obveznike koštala ta „suđenja mimo sudova“ kod kuće i u svetu, u kojima su tužioci ili tuženi bili srpska država, njene institucije ili preduzeća.

Mišljenja su različita. Laici su, ne zna se zašto, uvereni da smo izvukli „deblji kraj“ i skupo platili zablude i neznanje, dok upućeni tvrde da smo u arbitražama na strani i kod kuće baš dobro prošli.

Profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Gašo Knežević, predsednik Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije, tvrdi da smo u poslednjih pet do sedam godina više trgovinskih arbitraža u inostranstvu dobili i da je odnos, u najmanju ruku, 60 prema 40 u korist Srbije.

– Za sada odlično stojimo – kaže Knežević za naš list.

MilanR. Kovačević, konsultant za strane investicije,ističe da se uugovorima o stranim ulaganjima za konačno rešavanje sporova ugovara isključivo strana arbitraža.

– Razlog je loše mišljenje o našem sudstvu, pa i pravnom i širem sistemu – smatra Kovačević. – Pokretanje te skupe arbitraže se ostavlja advokatima, koji dobro prihoduju, a na teret poreskih obveznika češće padaju njihove nepromišljene odluke. Još nije bilo pozivanja na odgovornost za skupo neosnovano sporenje. Štaviše, i kad ta arbitraža presudi, kod nas se odluka ne poštuje, što dalje obara rejting Srbije kao dobrog mesta za investiranje. Zbog jednog takvog slučaja Srbija je više godina na crnoj listi za osiguranje ulaganja iz SAD njihove institucije za osiguranje privatnih investicija u inostranstvu (OPIK).

Kovačević naglašava da je za privlačenje stranih ulaganje od ogromnog značaja sigurnost i izvesnost ostvarenja ugovorenog.

Advokat Rajko Ignjačević, koji imadugogodišnje iskustvo u arbitražnim sporovima, u razgovoru za „Politiku’’ kaže: „Samo laici mogu da tvrde kako Srbija lako gubi arbitražne sporove ili da ih više gubi nego što ih dobija.“

Ignjačevićtvrdi da su naša država i državna preduzeća dobili i više od 60 odsto sporova. U slučaju kada je ugovor između dve strane u nekom poslu raskinut, arbitraža presuđuje da svaka strana dobije sredstva koja je u taj posao uložila. Ukoliko je jedna strana kriva za raskid ugovora, druga strana ima pravo na naknadu štete, pod uslovom dase dokaže da ona postoji. U ovim sporovima gubi samo krivac za raskid ugovora, naglašava naš sagovornik.

Jedino se može smatrati gubitkom, izričit je Ignjačević, poslednja odluka o „Srbija-turistu“ Arbitraže u Parizu.

– Ta odluka je skandalozna – tvrdi Ignjačević. – Zato što je doneta većinom glasova tročlanog arbitražnog veća, suprotno svim pravilima srpskog prava koje je u tom slučaju bilo merodavno pravo. Tako je odlučeno da je investicija u hotel „Niš“ izvršena, a zna se da ga je Srba Ilić, zapravo, opustošio. Pri tom, novac koji je uplaćen na račun „Srbija-turista“ za obnovu hotela otišao je na razne strane. Šteta od tri miliona evra koju Srbija treba da plati Iliću određena je slobodnom procenom, umesto veštačenjem.

Ignjačević podseća da je Srba Ilić izgubio privatizacioni spor i s „Putnikom“. Obavezan je da plati od oko 900.000 dolara, a njegov protivtužbeni zahtev za naknadu štete od oko 62 miliona dolara odbijen je kao neosnovan, iako su konsultanti za strana ulaganja najavljivali da će Srbija izgubiti taj spor.

Ignjačević kaže da je posle 2000. u Srbiji bilo raskida ugovora o stranom ulaganju, a kao najpoznatiji ističe slučaj „Galenika“, za koji neki misle da je izgubljen. A nije.

– Posle raskida ugovora, Arbitraža u Parizu je naložila da Srbija Aj-Si-Enu vrati uloženih 50 miliona dolara, dokumentaciju o četiri jedinjenja, koja su po ugovoru vredela 220 miliona dolara, a da fabrika koja je, po ugovoru, u tom trenutku vredela 90 miliona dolara, ostane u vlasništvu naše države. Aj-Si-Enusu odbijeni svi zahtevi za naknadu štete. U pregovorima o izvršenju stranke su se sporazumele da Srbija Aj-Si-Enu uplati samo 28 miliona dolara. Prema tome,ne može se reći da je Srbija taj spor izgubila, kao što neki misle, jer je platila manje od onoga što je primila.

Ignjačević tvrdi da je Srbija je bila uspešna u međunarodnim trgovinskim arbitražama i kada se branila i kada je tužila:

– Srbija je dobila presude u skupim slučajevima, kao što su: „Mitilineos“ protiv RTB „Bor“, „Srbijagas“ protiv mađarskog transportera gasa, nekoliko odluka u korist „Jata“, zatim u slučaju „Mobtela“ i već pomenutoj „Galenici“.

Aleksandar Mikavica

-----------------------------------------------------------

Okončani sporovi Agencije

Arbitražni postupak u slučaju „Ikarbus“ a. D. okončan je 1. avgusta 2011. godine odlukom kojom je tuženi JSC VTB Bank obavezana da Agenciji za privatizaciju isplati iznos od 1.000.000 evra na ime glavnog duga s kamatom, kao i da Agenciji naknadi sve arbitražne troškove postupka u ukupnom iznosu od 3.297.693,00 dinara.

Drugi arbitražni postupak u slučaju „Ikarbus“ a. d. okončan je 10. oktobra 2011. godine odlukom kojom je tužbeni zahtev „Avtodelj-servis“ odbijen u celini i obavezan da Agenciji za privatizaciju na ime ugovorne kazne isplati 2,9 miliona evra, a na ime naknade troškova arbitražnog postupka iznos od 5.612.673 dinara.

-----------------------------------------------------------

Za „Satelit“ 27,8 miliona evra

Činjenica je da je u aferi „Satelit“ Srbija izvukla deblji kraj.

Umesto 40 miliona evra Srbija će izraelskoj kompaniji „Imejdž Sat Internešenel NV“ uplatiti 27,8 miliona. Istovremeno, ta kompanija će Srbiji isporučiti 500 špijunskih snimaka značajnih za srpske bezbednosne službe, kao i tri bespilotne letelice.

Ovakvim dogovorom okončan je višegodišnji spor Srbije i Izraela oko korišćenja špijunskog satelita, što je navodno potpisao raniji ministar odbrane, a nova vlada odbila da postupi po ugovoru.

Između dve države je afera „Satelit“ tako rešena, dok je u Srbiji prepuštena sudovima koji bi trebalo da utvrde ko su odgovorni za ovaj slučaj.

-----------------------------------------------------------

Kod kuće brže i jeftinije

Srpska Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori, osnovana 1946. godine. Od 2000. godišnje ima prosečno između 15 i 25 sporova, a toliko se i reši, kaže Gašo Knežević. Brža je i jeftinija od stranih.

– Svet u našu Arbitražu ima poverenje, jer se presuđuje objektivno – svako dobije ono što mu pripada. Uvek se nastoji da se ne ubije poslovna saradnja stranaka u postupku. Sporovi sada u proseku traju 5,5 meseci. Za 5,5 meseci imate konačnu odluku, a preovlađuju privatizacioni sporovi.

Knežević poručuje srpskim preduzećima da ne računaju na „patriotizam“ naših državljana u tročlanom tribunalu koji presuđuje.