Повратак традицији

ВРАЊЕ – Чим смо "заборавили" на своје кадрове и почели да верујемо обећањима оних који су нас посећивали, јер им је била потребна "одскочна даска" за учвршћивање функција и положаја, наша привреда је почела да заостаје. Последњих неколико година су наша предузећа упала у економску агонију која је проузроковала затварање многих предузећа, а више хиљада радника је остало без посла. Зато смо поново активирали Клуб привредника и предузетника са задатком повратка традицији која је од Врања и околине начинила привредно чудо.

Овим речима је, као председник Клуба привредника врањског краја, Милан Николић, дугогодишњи успешни привредник и председник УО "Симпа", најавио да Врањанци од сада, поново, само верују себи.

Николић, који је заједно са Драганом Томићем, председником Компаније "Симпо" већ четрдесетак година креатор развоја и реализатор визије изградње десетине малих производних погона у скоро свим општинама југа Србије, конкретно указује на многе законске и бирократске сметње и понашање, те на недостатак потребне инфраструктуре, комуналних и других услова за обављање многих привредних делатности.

– Посебан проблем је неорганизованост носилаца привредних активности да се сарадњом и заједничким наступом на тржишту, пред државним органима и институцијама, дође до још бољих пословних резултата. Због тога смо покренули поступак да се поред Трговинског суда у Лесковцу који је задужен и за Врање, оснује трговински суд у Врању, јер би се на тај начин смањили велики трошкови. Такође, с обзиром на значај и величину извоза врањске привреде, Врање, уместо царинске испоставе треба да добије царинску службу. То би за робне и путничке прелазе било важно са економског и практичног аспекта, јер за формирање царинске службе имамо инфраструктуру, такође би се запослили људи, а привреда би од свега тога имала вишеструку корист – каже Николић и додаје:

– Многе идеје за развој неког бизниса, које одавде полазе, не пролазе јер је израда документације веома компликована, а недостају знање и подаци. Због тога је значајно да уместо у Лесковцу имамо привредну комору у Врању, која би имала огромну базу података. Са  председником Привредне коморе Србије Слободаном Милосављевићем вођени су конкретни разговори и предстоји реализација овог нашег захтева, вели Николић.

Са позиције остваривања развојне политике "Симпа" Николић каже да имају пуно право да траже од државе, а пре свега од Владе Србије, да разуме "Симпо" који запошљава 7.000 радника у скоро свим општинама на крајње неразвијеном југу Србије, односно да се читав овај регион економски одржава захваљујући пре свега "Симпу". То је огроман терет, ми га веома мотивисано носимо, али то ћемо тешко моћи без подршке државе, која мора да економским мерама даје подршку "Симпу". Све више имамо разумевања у Влади Србије и због тога резултати нису изостали, а у наредном периоду, ако се тако настави, биће још бољи.

Јер, 2007. биће година инвестиција. Од педесет шест понуђених пројеката Национални инвестициони план је прихватио двадесет девет из сектора образовања, здравства и животне средине, саобраћаја, привредног развоја, станоградње, побољшања стандарда грађана и унапређења рада државних органа. Највише пара од укупно 13 милиона евра, које је Национални инвестициони план обезбедио за Врање, отићи ће на пројекат изградње локалних путева и изградњу ски-центра на Бесној кобили.

– И поред тога што су услови за привређивање били исувише тешки, председник "Симпа" Драган Томић је остао доследан себи, политици коју води већ 40 година, а у складу са потребама овог краја, тако да и 2006. можемо окарактерисати успешном развојном годином. Отворили смо фабрику чоколадних дезерата у Жбевцу, вредну четири милиона евра, и Фабрику у Бујановцу за производњу полиуретанске пене, у вредности пет милиона евра. Ове две фабрике за општину Бујановац значе много више од нових радних места, јер доприносе заустављању процеса миграције и смањењу сиромаштва. Поред тога имали смо инвестиције у оквиру Тапетарије, где смо отварањем Тапетарије 2 знатно побољшали услове рада, реновирали енергетски систем, набавили нове машине у фабрикама намештаја и душека, стварајући услове  да јефтиније и ефикасније производимо, каже Николић.