Povratak tradiciji

VRANjE – Čim smo "zaboravili" na svoje kadrove i počeli da verujemo obećanjima onih koji su nas posećivali, jer im je bila potrebna "odskočna daska" za učvršćivanje funkcija i položaja, naša privreda je počela da zaostaje. Poslednjih nekoliko godina su naša preduzeća upala u ekonomsku agoniju koja je prouzrokovala zatvaranje mnogih preduzeća, a više hiljada radnika je ostalo bez posla. Zato smo ponovo aktivirali Klub privrednika i preduzetnika sa zadatkom povratka tradiciji koja je od Vranja i okoline načinila privredno čudo.

Ovim rečima je, kao predsednik Kluba privrednika vranjskog kraja, Milan Nikolić, dugogodišnji uspešni privrednik i predsednik UO "Simpa", najavio da Vranjanci od sada, ponovo, samo veruju sebi.

Nikolić, koji je zajedno sa Draganom Tomićem, predsednikom Kompanije "Simpo" već četrdesetak godina kreator razvoja i realizator vizije izgradnje desetine malih proizvodnih pogona u skoro svim opštinama juga Srbije, konkretno ukazuje na mnoge zakonske i birokratske smetnje i ponašanje, te na nedostatak potrebne infrastrukture, komunalnih i drugih uslova za obavljanje mnogih privrednih delatnosti.

– Poseban problem je neorganizovanost nosilaca privrednih aktivnosti da se saradnjom i zajedničkim nastupom na tržištu, pred državnim organima i institucijama, dođe do još boljih poslovnih rezultata. Zbog toga smo pokrenuli postupak da se pored Trgovinskog suda u Leskovcu koji je zadužen i za Vranje, osnuje trgovinski sud u Vranju, jer bi se na taj način smanjili veliki troškovi. Takođe, s obzirom na značaj i veličinu izvoza vranjske privrede, Vranje, umesto carinske ispostave treba da dobije carinsku službu. To bi za robne i putničke prelaze bilo važno sa ekonomskog i praktičnog aspekta, jer za formiranje carinske službe imamo infrastrukturu, takođe bi se zaposlili ljudi, a privreda bi od svega toga imala višestruku korist – kaže Nikolić i dodaje:

– Mnoge ideje za razvoj nekog biznisa, koje odavde polaze, ne prolaze jer je izrada dokumentacije veoma komplikovana, a nedostaju znanje i podaci. Zbog toga je značajno da umesto u Leskovcu imamo privrednu komoru u Vranju, koja bi imala ogromnu bazu podataka. Sa  predsednikom Privredne komore Srbije Slobodanom Milosavljevićem vođeni su konkretni razgovori i predstoji realizacija ovog našeg zahteva, veli Nikolić.

Sa pozicije ostvarivanja razvojne politike "Simpa" Nikolić kaže da imaju puno pravo da traže od države, a pre svega od Vlade Srbije, da razume "Simpo" koji zapošljava 7.000 radnika u skoro svim opštinama na krajnje nerazvijenom jugu Srbije, odnosno da se čitav ovaj region ekonomski održava zahvaljujući pre svega "Simpu". To je ogroman teret, mi ga veoma motivisano nosimo, ali to ćemo teško moći bez podrške države, koja mora da ekonomskim merama daje podršku "Simpu". Sve više imamo razumevanja u Vladi Srbije i zbog toga rezultati nisu izostali, a u narednom periodu, ako se tako nastavi, biće još bolji.

Jer, 2007. biće godina investicija. Od pedeset šest ponuđenih projekata Nacionalni investicioni plan je prihvatio dvadeset devet iz sektora obrazovanja, zdravstva i životne sredine, saobraćaja, privrednog razvoja, stanogradnje, poboljšanja standarda građana i unapređenja rada državnih organa. Najviše para od ukupno 13 miliona evra, koje je Nacionalni investicioni plan obezbedio za Vranje, otići će na projekat izgradnje lokalnih puteva i izgradnju ski-centra na Besnoj kobili.

– I pored toga što su uslovi za privređivanje bili isuviše teški, predsednik "Simpa" Dragan Tomić je ostao dosledan sebi, politici koju vodi već 40 godina, a u skladu sa potrebama ovog kraja, tako da i 2006. možemo okarakterisati uspešnom razvojnom godinom. Otvorili smo fabriku čokoladnih dezerata u Žbevcu, vrednu četiri miliona evra, i Fabriku u Bujanovcu za proizvodnju poliuretanske pene, u vrednosti pet miliona evra. Ove dve fabrike za opštinu Bujanovac znače mnogo više od novih radnih mesta, jer doprinose zaustavljanju procesa migracije i smanjenju siromaštva. Pored toga imali smo investicije u okviru Tapetarije, gde smo otvaranjem Tapetarije 2 znatno poboljšali uslove rada, renovirali energetski sistem, nabavili nove mašine u fabrikama nameštaja i dušeka, stvarajući uslove  da jeftinije i efikasnije proizvodimo, kaže Nikolić.