Мелбурнски микс

У ово време празника, аустралијских а и наших српских све је некако претрпано храном, куповином и бескрајном јурњавом. Никако да навикнем моје Душановачко тело и мозак на топли, летњи Божић и Нову годину.

И некако у целој овој гужви, на скоро четрдесет степени, док сам седео са пријатељима у башти и лагано пијуцкао мексичко пиво схватио сам уистину шта значи "нови свет".

Пре неколико дана сам посетио пријатеље - "да се клинци мало играју". Са теме на тему, споменух да моја фирма тражи раднике за паковање. Јао одлично, ми имамо пријатеља наше кћерке који тражи посао већ четири месеца - депресиван је, сироче, рече мој пријатељ. Нема проблема, кажем ја, пошаљи га у понедељак да попричам са њм.

У понедељак, ето ти њега - млади, депресивни Немац. Каже он Мелбурн је супер, нема много Турака као у Немачкој. Авај млади Немче, кажем ја, твој претпостављени супервизор је Турцин. Он прогута кнедлу и промрља нешто што је звучало као "братство-јединство" на аустралијски начин.

Следећег дана, причам ја са газдом о новим радницима као и сваки ревносан менаџер и одједном схватим пуну истину овог мелбурнског микса, пародије или можда ироније овог новог времена - како вам год драго да га зовете. Најлакше ћу вам објаснити на следећи начин:

- Немац моли за посао Србина
- Србин је шеф Турчину
- Турчин је шеф Немцу
- А мој шеф је...Јеврејин

Прави "мелбурнски микс" - нема шта!