Избори са затвореним листама

Овогодишњи парламентарни избори у Србији одржаће се по нешто измењеним изборним правилима. Упркос отпору политичких партија, захваљујући захтевима Европске и Венецијанске комисије, прошле године измењен је Закон о избору народних посланика. Две новине су кључне и партијама задају највише проблема.

Прва је обавеза странака да саставе изборне листе које ће бити „затворене” за бираче и за странке. Мандати ће се додељивати према унапред утврђеном редоследу на листи. Друга новина је обавеза подносилаца листе да свака трећа особа на листи буде представник „мање заступљеног пола”.

Реч је о позитивној дискриминацији која обезбеђује једну трећину жена на изборним листама како би се повећао њихов проценат у парламенту. До сада су партије могле суверено да одлучују ко са листе улази у парламент након избора, независно од редоследа на листи. Највећи проблем са овим моделом било је прекрајање изборне воље бирача. Приликом одлучивања ко улази у парламент није се водило рачуна о равномерној територијалној заступљености општина, градова и региона, као ни жена. Ефекат овакве расподеле мандата је и територијално изразито нерепрезентативан парламент. Од укупно 150 општина, 23 града и главног града Београда, 72 општине и града немају своје представнике у парламенту. Отуда, имамо парламент који је изразито „Београдоцентричан” или „Новосадоцентричан”.

Слична је ситуација и са заступљеношћу жена у парламенту. Статистички гледано од избора 2000. до последњих избора 2008. године, за 100 одсто је повећан проценат жена у парламенту. То значи да је проценат жена повећан од 10,8 одсто 2000. на 21,6 одсто 2008. године, односно од 250 посланика 53 су жене.

Новим изменама, Републичка изборна комисија ће најкасније у року од десет дана од дана објављивања укупних резултата избора „све добијене мандате са изборне листе доделити кандидатима по редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са листе”. То делује једноставно, али су партије суочене са проблемима који су им до сада били непознати. Састављање изборних листа по новим правилима има своје унутарпартијске и међупартијске последице. Није лако задовољити критеријуме да на листи буду заступљени високи функционери, једна трећина жена, територијална заступљеност општина, градова и региона, али како наградити локалне политичаре који имају добре резултате и који могу донети највише гласова. Теже ће бити задржати партијску дисциплину у парламенту. Проблем је утолико тежи када се ради о предизборним коалицијама.

То нарочито важи за оне многобројније као што су Уједињени региони Србије. УРС се састоји од: Г 17 плус, Заједно за Шумадију, „Живим за Крајину”, Народне партије, плус удружења грађана и појединци. Мале партије имају мотив да се удруже како би прешле цензус, али што је више актера на листи, може се добити мање мандата. Ако листа освоји петнаест до двадесет места, а свака од неколико чланица коалиције добије по неколико мандата, не остаје много простора за највећу странку. Код предизборних коалиција је извесније колико ће веће странке дати мандата мањим, него колико ће им мање партије донети гласова. Демократска странка, на пример, треба да разреши питања дистрибуције места унутар своје странке, затим, кога позвати и(или) прихватити у коалицију (ЛСВ, СДПС) и колико места им дати, али и којим редоследом. Слично је и са СНС (НС, ПССБК, ПС), али и са свим другим предизборним коалицијама. Посланици ПУПС-а су још у време усвајања закона поставили питање, шта се дешава ако неко од њих остане без мандата, односно како да та странка у оквиру исте коалиције задржи мандат? Питање је било логично јер су њихови посланици највремешнији. ПУПС је излобирао решење по којем у случају престанка мандата кандидата са коалиционе листе, мења га кандидат за посланика са листе из исте партије. Ове проблеме најмање имају странке које одлуче да на изборе изађу самостално. Таквих је најмање. Можда СРС и ДСС.

За странке постоји још један проблем. Ако ставите угледније личности, оне имају више изгледа да привуку гласове, али су аутономније и мање дисциплиноване. Ако ставите лојалније, они су дисциплинованији, али имају мање шансе да привуку гласове. Има злурадих коментара, према којима финансијери сада не морају да финансирају странке, већ само појединце који су високо на листи. Нажалост, тога није мањкало ни до сада. Можда је, ипак, најважније да је изменама Закона о избору народних посланика направљен значајан корак ка слободном мандату и укидању бланко оставки, да ће бирачи сада имати јасан избор са унапред утврђеним редоследом на листи који ће морати да се поштује приликом додељивања мандата, као и да ће у парламенту бити једна трећина жена. Потврдиће се да коалиције не само да су скупе за грађане већ нису јефтине ни за странке. Партије ће се мало помучити, али циљ демократије и јесте да се партије муче да би грађанима било боље. Зар не?