„Све или ништа“ у Атини

Атина је од јуче позорница претпоследњег акта „Грчке драме“, како политичари у ЕУ листом називају тумарање пелопонеске државе на ивици државног банкрота. У парламенту су током суботњег поподнева и вечери вођене жестоке расправе пред данашње, судбоносно гласање о (економском) ултиматуму Брисела – „све или ништа“. Истовремено, широм земље паралисане генералним штрајком, демонстранти су изразили незадовољство у легалним окупљањима и на спонтаним, протестним митинзима.

Последњи акт економско-политичке драме био би средином марта ове године – уколико посланици данас не би усвојили низ драстичних мера штедње које је, каже се предложио, у ствари прописао Брисел. Грчкој би била ускраћена обећана финансијска помоћ од 130 милијарди евра – на Пелопонезу би у марту морало да се прогласи државни банкрот.

Челници две водеће парламентарне странке, социјалистичког ПАСОК-а и конзервативне Нова демократија (НД), апеловали су на посланике да данас без резерве усвоје пакет мера штедње које тражи ЕУ: „Грчка се већ обрела на рубу економског колапса, попут Вајмарске републике“ (Немачка пред долазак Хитлера на власт) изјавио је лидер НД Антонис Самарас. Потом је запретио посланицима његове странке да неће бити кандидовани на мартовским изборима, уколико гласају са „не“.

Повод иступу Самараса био је буран ток расправе владе, минулог петка. Крајње десно позиционирана, популистичка странка ЛАОС одбила је да подели одговорност за, како је њен лидер Јоргос Карзаферис рекао, предстојеће патње народа.

Шест чланова владе из редова ЛАОС-а, један министар и пет државних секретара, поднело је оставке, а шеснаест страначких посланика најавило је да ће гласати против усвајања пакета мера штедње. Тиме није нарушена само (привидна) сагласност у табору владајућих странака. Тридесетак посланика ПАСОК-а и НД изјавили су да ће подржати својеврсни протест колега из ЛАОС-а.

Аналитичари у Бриселу, Паризу и Берлину прогнозирају да би број „непослушних“ посланика могао да буде и двоструко већи. Усвајање пакета мера, ипак, не би било доведено у питање. Пасок и НД располажу са 231 мандатом, а за апсолутну већину неопходно је 150 мандата плус један глас...

Ерупција грчких масовних протеста, на политичком паркету и на улици, наравно, није усмерена ка начелној неопходности ригорозне штедње: „Сваком детету је јасно да се нешто мора променити“, појаснио је донедавни шеф владе Јоргос Папандреу, дословце говорећи о „рату за Грчку“ који мора бити добијен. Међутим, Грци се листом осећају понижени условљавањем неопходне финансијске помоћи од 130 милијарди евра. Медији говоре о покушају европских моћника – мисли се на владе у Берлину, али и у Паризу – да наметну Грчкој „вазални јарам“.

У грчкој јавности, и не само онде, гледа се са негодовањем на најновији захтев ЕУ за додатним мерама штедње. Уочи викенда, Брисел је наложио нове рестрикције, зарад уштеде још 325 милиона евра: „Европа извесно користи безизлазну економску ситуацију у Грчкој, не би ли демонстрирала своју супериорност додатним ултиматумима. Не би ли, такође, установила докле (још) може да иде у својим захтевима за тоталном контролом грчке економије“, забележено је у немачком недељнику „Цајт“, критички настројеном према влади Ангеле Меркел.

Милош Казимировић