Десет маратона од Крагујевца до Мостара

Чачак – Лазар Филиповић (22) и Горан Николић (44), такмичари параолимпијског клуба Јуниор из Крагујевца, потрчали су о Сретењу из Шумадије ка Херцеговини и није им тешко да кроз невреме метре друмовима. „Кад има воље, има и начина, то је основни принцип нашег клуба”, рекао нам је старији на половини друге етапе.

Тај предах узели су код једне пумпе на ободу Чачка, што је средокраћа између Мрчајеваца и Овчар Бање (42 км). Исту деоницу – 42 километра – превалили су и у среду, првог дана свог путешествија, трчећи од Крагујевца до Мрчајеваца. Тако ће и наставити, по 42 километра или један маратон сваког дана, па ће десетог коначно савладати раздаљину између главних градова Шумадије и Херцеговине, од 421 километар.

Филиповић је завичајем Чачанин а на Параолимпијским играма Европе у Шпанији, прошлог лета, уз помоћ свог пилота Марка Павловића из Крагујевца, освојио је златну медаљу у триатлону, у конкуренцији 30 националних репрезентација. Возили су бицикле 20 километара, пливали везани за чланке ногу 750 метара и трчали пет километара, све заједно осам минута брже од првих иза себе. Лазару је вид оштећен 96 одсто без помагала, а 70 процената са помагалима. Двоструко старији Николић је Крагујевчанин, такође слабовиди параолимпијац, први балкански маратонац у тој популацији и председник Јуниора.

Која их је мисао повела на овај пут?

– Решили смо да покажемо јавности да не постоје рђаво време и лоши људи, већ лоше навике и добри изговори. Определили смо се да овај подухват изведемо у фебруару баш да бисмо доказали како је увек лепше трчати него седети у ушушканој топлини свога дома. Хоћемо да, на овај начин, здравом животу окренемо целокупну јавност наше земље, а посебно популацију сензорних инвалида којој и сами припадамо – казао је Николић за „Политику”.

Филиповић је и активни бициклиста, такмичар.

– Већ низ година, између Крагујевца и Мостара, који су братски градови, путујемо бициклима, а сад смо решили да то учинимо трчећи, што је најчистији вид. Идемо да бисмо спојили вере, нације и културе два града из две државе и да, са друге стране, свим људима које тишти неки проблем покажемо да, и поред тога, могу да се баве спортом – вели Чачанин.

На ову авантуру – десет маратона за десет дана – Николић и Филиповић требало је да крену још 9. фебруара, али су полазак одложили због великих снегова и у Србији и код суседа. Носе специјалне сатове који очитавају све показатеље, од правца и брзине кретања до врсте успона и пулса. Прати их и један члан тима истраживачке лабораторије професора др Владимира Јаковљевића са Медицинског факултета у Крагујевцу.

– Лабораторија се бави проучавањем области спортске медицине и кардиоваскуларне физиологије. Подвиг ове двојице храбрих људи схватили смо као јединствену прилику да испитамо дешавања у организму спортисте у овако екстремним условима, и очекујемо да ћемо добити веома занимљиве резултате – рекао нам је Ђорђе Стефановић, апсолвент Медицинског факултета у Крагујевцу.

Он истиче да Николић и Филиповић током трчања добијају из кола освежавајући напитак који се не загрева, већ има температуру каква је и у унутрашњости аутомобила.

Гвозден Оташевић