Даровитим основцима предају универзитетски професори

Сваког јуна, организује се провера ученика шестог разредадаровитих за природне науке уколико одлуче да конкуришу за место у математичким одељењима за основце и да последња два разреда осмолетке заврше у гимназијама. Само најбољи завреде место међу 50 седмака у Математичкој гимназији у Београду, и у друштву по 25 ученика седмог разреда у гимназијама „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, „Светозар Марковић” у Нишу, и Првој крагујевачкој гимназији.

– То су деца која хоће више од редовног школовања, радозналост их мотивише да уче, заљубљена су у науку и воле додатно да раде, а у гимназијским одељењима никоме не морају да објашњавају зашто обожавају математику или физику – каже Радивоје Стојковић, директор новосадске гимназије „Ј. Ј. Змај”.

Још школске 2004/05. године, када су формирана прва одељења за основце математичаре, Стојковић је био у комисији за израду плана и програма за разреде у огледу.

– Водило се рачуна да одступање у градиву не буде велико. Појачана је настава природних наука. Уместо четири часа математике, ови основци имају шест: три геометрије и три алгебре. Имају час физике више него вршњаци у обичним школама. Информатику бирају као изборни предмет, а на техничком имају добро осмишљену наставу рачунарства – појаснио је Стојковић.

План рада, ипак, није кључ успеха основаца из математичких одељења. Она нису случајно отворена у четири универзитетска центра. Овој деци предају гимназијски и професори универзитета, за такмичења их припремају бивши гимназијалци овенчани медаљама са међународних олимпијада из математике, физике, астрономије, информатике...

– Састав тих одељења омогућава деци да далеко стигну. Вуку једни друге напред – дочарава Стојковић.

Бесплатне припреме за будуће ученике седмог разреда у гимназијама су већ почеле, али о томе се зна колико и о полагању провере знања – недовољно!

У конкурсу за упис у средњу школу који се сваке године објављује нема обавештења за ученике шестог разреда да, уколико су даровити, могу да заврше осмолетку у клупама гимназија. Званичан позив Министарства просвете такође не постоји. Гимназије обавештавају основне школе и уздају се да ће оне обавестити ђаке. Позиве основцима постављају и на својим интернет страницама.

Из целе Србије школарци долазе у Математичку гимназију и увек буде двоструко више кандидата него места. У Новом Саду, Нишу и Крагујевцу није тако, а једно од могућих објашњења је неинформисаност талентованих ђака.

– Као школа од посебног националног значаја, Математичка је популарна. Наши ђаци освајају признања на међународним такмичењима, и по томе смо познати код нас и у свету. Зато код нас увек буде више заинтересованих него места. Али, рад у овим одељењима, у било ком од четири града, једнако је квалитетан. Оглед је успео и треба да пређе у редован систем – закључио је Срђан Огњановић, директор Математичке.

----------------------------------------------

Из Бризбејна и Сан Франциска у клупе Математичке гимназије

Колико је оправдано постојање одељења за даровите основце у гимназијама, несвакидашњим примерима из праксе за „Политику” објашњава Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

– Прошлог септембра смо у седми разред уписали дечака из Бризбејна. Зове се Александар Син Колинс, српски не говори најбоље, али математику „говори” без грешке. Његова породица се доселила из Аустралије у Београд, да би дете учило код нас – казао је додајући да је на почетку ове школске године у осми разред Математичке примљен још један „странац”.

То је Милош Марковић, чији родитељи тренутно живе у Сан Франциску, а њега су довели у нашу престоницу да живи код баке и стиче знање у школи којом се нација поноси.