Darovitim osnovcima predaju univerzitetski profesori

Svakog juna, organizuje se provera učenika šestog razredadarovitih za prirodne nauke ukoliko odluče da konkurišu za mesto u matematičkim odeljenjima za osnovce i da poslednja dva razreda osmoletke završe u gimnazijama. Samo najbolji zavrede mesto među 50 sedmaka u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, i u društvu po 25 učenika sedmog razreda u gimnazijama „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, „Svetozar Marković” u Nišu, i Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.

– To su deca koja hoće više od redovnog školovanja, radoznalost ih motiviše da uče, zaljubljena su u nauku i vole dodatno da rade, a u gimnazijskim odeljenjima nikome ne moraju da objašnjavaju zašto obožavaju matematiku ili fiziku – kaže Radivoje Stojković, direktor novosadske gimnazije „J. J. Zmaj”.

Još školske 2004/05. godine, kada su formirana prva odeljenja za osnovce matematičare, Stojković je bio u komisiji za izradu plana i programa za razrede u ogledu.

– Vodilo se računa da odstupanje u gradivu ne bude veliko. Pojačana je nastava prirodnih nauka. Umesto četiri časa matematike, ovi osnovci imaju šest: tri geometrije i tri algebre. Imaju čas fizike više nego vršnjaci u običnim školama. Informatiku biraju kao izborni predmet, a na tehničkom imaju dobro osmišljenu nastavu računarstva – pojasnio je Stojković.

Plan rada, ipak, nije ključ uspeha osnovaca iz matematičkih odeljenja. Ona nisu slučajno otvorena u četiri univerzitetska centra. Ovoj deci predaju gimnazijski i profesori univerziteta, za takmičenja ih pripremaju bivši gimnazijalci ovenčani medaljama sa međunarodnih olimpijada iz matematike, fizike, astronomije, informatike...

– Sastav tih odeljenja omogućava deci da daleko stignu. Vuku jedni druge napred – dočarava Stojković.

Besplatne pripreme za buduće učenike sedmog razreda u gimnazijama su već počele, ali o tome se zna koliko i o polaganju provere znanja – nedovoljno!

U konkursu za upis u srednju školu koji se svake godine objavljuje nema obaveštenja za učenike šestog razreda da, ukoliko su daroviti, mogu da završe osmoletku u klupama gimnazija. Zvaničan poziv Ministarstva prosvete takođe ne postoji. Gimnazije obaveštavaju osnovne škole i uzdaju se da će one obavestiti đake. Pozive osnovcima postavljaju i na svojim internet stranicama.

Iz cele Srbije školarci dolaze u Matematičku gimnaziju i uvek bude dvostruko više kandidata nego mesta. U Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu nije tako, a jedno od mogućih objašnjenja je neinformisanost talentovanih đaka.

– Kao škola od posebnog nacionalnog značaja, Matematička je popularna. Naši đaci osvajaju priznanja na međunarodnim takmičenjima, i po tome smo poznati kod nas i u svetu. Zato kod nas uvek bude više zainteresovanih nego mesta. Ali, rad u ovim odeljenjima, u bilo kom od četiri grada, jednako je kvalitetan. Ogled je uspeo i treba da pređe u redovan sistem – zaključio je Srđan Ognjanović, direktor Matematičke.

----------------------------------------------

Iz Brizbejna i San Franciska u klupe Matematičke gimnazije

Koliko je opravdano postojanje odeljenja za darovite osnovce u gimnazijama, nesvakidašnjim primerima iz prakse za „Politiku” objašnjava Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.

– Prošlog septembra smo u sedmi razred upisali dečaka iz Brizbejna. Zove se Aleksandar Sin Kolins, srpski ne govori najbolje, ali matematiku „govori” bez greške. Njegova porodica se doselila iz Australije u Beograd, da bi dete učilo kod nas – kazao je dodajući da je na početku ove školske godine u osmi razred Matematičke primljen još jedan „stranac”.

To je Miloš Marković, čiji roditelji trenutno žive u San Francisku, a njega su doveli u našu prestonicu da živi kod bake i stiče znanje u školi kojom se nacija ponosi.