Зашто СНС не формира владу у сенци

То што је Александар Вучић председник савета Српске напредне странке за међународну сарадњу, или што је Јоргованка Табаковић на челу савета за економска питања, а Зорана Михајловић главни стручњак за енергетику у СНС-у, може да објасни и спекулације о томе да ће баш они бити на челу одговарајућих министарстава у будућој влади ако је формирају напредњаци.

Њихова имена можда и нису неко изненађење, будући да су они већ експонирани у јавности, али имена председника осталих савета СНС-а могу да буду интересантна онима које занима ко су потенцијални напредњачки министри културе (Радослав Павловић), пољопривреде (Зоран Машић), правде (Никола Селаковић), спорта и омладине (Борислав Пелевић), за бригу о деци и популацији (Стана Божовић), за националне мањине (Ласло Пушкаш)...

Објављивање ових имена у једном дневном листу под насловом који упућује да је СНС формирао владу у сенци и да су управо ови људи чланови будућег кабинета премијера Томислава Николића разљутило је напредњаке. Они су јуче оштро демантовали вест да су формирали владу у сенци наводећи да „савети и одбори постоје и делују у оквиру СНС-а више од годину дана, као функционални делови организационе структуре, предвиђене Статутом СНС-а, уобичајене за сваку озбиљну политичку странку, и не представљају никакву владу у сенци”.
Марко Ђурић, члан Главног одбора СНС-а, казао је за „Политику” да се СНС „не бави поделом функција које су једина мотивација политичког деловања владајућих странака, већ размишља о плановима и програмима за смањење незапослености и повећање животног стандарда”.

„Основни циљ савета је да припреми што квалитетније мере будуће националне политике и окупи најквалитетније људе, а не да се бави поделом функција”, рекао је Ђурић.

Напредњаци би, међутим, можда требало да буду и задовољни што су њихови људи представљени на овакав начин. Иако је јасно да то што је неко председник одређеног страначког савета не значи да је и кандидат те странке за одређену министарску функцију (јер углавном све странке имају савете и никада се није десило да су председници тих савета обавезно постајали министри када би њихова странка дошла на власт), политички аналитичари су рекли за наш лист да је промоција одређених партијских стручњака корисна за сваку странку.

Марко Благојевић, из Цесида, истакао је да би управо за напредњаке имало смисла да формирају владу у сенци зато што је једна од кључних ствари која им се спочитава, не улазећи у то да ли је та тврдња тачна или не – да немају кадрове. Најбољи начин да оповргну те тврдње, казао је он, јесте да формирају нешто што би промовисали као владу у сенци, како год да се то зове. И да се онда јавност упозна са тим људима – они би требало да говоре и дају своје коментаре о областима за које су задужени у партији.

То, наравно, не значи да ће они заиста и бити кандидати за министре. „Не може ниједна партија сада да да било какву врсту гаранција да ће влада изгледати управо онако како би они волели да у овом тренутку изгледа, зато што никад не знамо како би могла да изгледа будућа владајућа коалиција. Али свака партија би требало да се пред јавношћу представи са познавањем разних области које влада покрива”, додао је Благојевић.

Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, објаснио је да је „влада у сенци” британски производ и да она у таквој форми постоји тамо. Додао је да у Немачкој, где је био амбасадор, никада није била направљена влада у сенци – опозициони СПД је само промовисао неких 10-15 особа као некакве своје прваке, али не и као сигурне будуће министре.

„Савети у странкама служе да се људи у опозицији припремају за неку министарску функцију, али то није тако директно повезано као у Великој Британији. Тамо кад је неко министар спољних послова у сенци он ће највероватније и бити министар уколико његова странка победи”, казао је Прибићевић.

Он је додао да је код нас врло тешко предвидети исход избора и како ће се влада формирати. По његовом мишљењу апсолутно је преурањено говорити о томе да СНС сада предложи некакве министре. А када је реч о људима који су, испало је случајно, представљени јавности, сигурно је да су то, према оцени Прибићевића, кадрови у које у СНС-у има највише поверења.

Бизнисмени нерадо јавно коментаришу могућност формирања владе у сенци. Они кажу да не би своја имена да стављају у било који политички контекст. „Оставите ме да завршим своје послове и решавам проблеме, да ником не гурам прст у око”, искрен је један од њих.

Није овде реч ни о каквој влади у сенци већ о формирању одбора који треба да дефинишу садржаје будуће политике, уверен је Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа.

„За ефикасно функционисање државне администрације далеко су битније институције од имена и презимена. Министарство је много више од министра. У енглеском министарству постоји занимање перманентни секретар. Њега нико не може сменити а кад оде у пензију двор му додели улогу сера. Бирократију и кадрове једне земље чине сви грађани, а не партијски чланови. Уколико се партијска деоба функција обавља по партијској линији онда имамо партократску диктатуру а не владавину институција”, казао је Кнежевић.

Уколико би СНС ангажовао један део нестраначких кадрова, а задржао оне који добро раде, управљање државом би боље функционисало него сада, сматра наш саговорник. Извесно је да ова влада, састављена од великог броја странака које непрестано уцењују и очекују политички ћар, не функционише, истакао је Кнежевић.