Модернији изглед "Политике"

ИНТЕРВЈУ
Јовица Вељовић је аутор новог фонта који ће чинити ново лице "Политике" после 25. јануара, Дана наше куће. Рођен је 1954. године у Сувом Долу код Блаца, у селу где се, као што каже, још рукама меси најлепши хлеб на свету, где су најслађе трешње ранке. Факултет примењених уметности и дизајна завршио је у Београду, магистрирао 1983. године и на овом факултету предавао типографију. Данас живи и ради у Хамбургу, где на Факултету за дизајн, медије и информације предаје писмо и типографију од 1992. године. Добитник је бројних награда за свој рад, а најдража му је награда "Шарл Пењо" Међународног удружења типографа. "Наградама не придајем посебан значај. Оне могу бити добре искључиво за младе или старе ствараоце; могу да делују као нада или утеха. У мојим годинама човек не треба да мисли на награде, већ на рад", каже наш саговорник...

• Како је дошло до сарадње са "Политиком", односно шта сте тачно замољени да урадите у оквиру пројекта редизајна нашег листа?

– Одговорни људи у "Политици" знају да добро новинарство и функционалан дизајн чине новину успешном. Препознали су могућности које овај традицијом богат лист треба да оствари новим изгледом. Увидели су да је лоша типографија очигледно понижавање читалаца. Мој задатак је био да пројектујем нове фонтове који ће одговорити захтевима савремене технологије и унапредити графички изглед листа.

• Како сте приступили овом послу, односно како сте изабрали изглед новог писма, о којој врсти је реч и зашто?

– Мој стриц Милан је био редован читалац "Политике". Као дечак ујутру сам редовно куповао "Политику" и млеко. Почињали смо дан "Политиком". За мене је овај задатак емоционалан и изазован. Знао сам каква слова треба да има "Политика": једноставна, лепа и јасна, неутрална и читљива – самим тим функционална. Ако се читалац удуби у садржај текста, не примећујући слова, биће најбољи знак да сам добро урадио посао. Желим да покажемо да добра слова и типографија треба да објашњавају садржај текста, а не типограф.

• Каква су Ваша ранија искуства са прављењем фонтова за новине и колико је "Политика" била изазов и тежак задатак, будући да је реч о ћириличном писму?

– Искуство које сам стекао радећи за Die Zeit су драгоцена, а део је уграђен у фонтове за "Политику". Без обзира на то што је овде у питању ћирилица, проблеми су исти. Ћирилица није писмо у подређеном положају на латиницу, али није ни супериорнија од ње, како се овде често жели представити.

• С обзиром на то да фонтови за новине треба да испуне неке врло тешке услове, а то је да буду и штедљиви и читљиви на малим величинама, па узимајући у обзир квалитет штампе новина и новински папир, на шта сте морали нарочито да обратите пажњу приликом пројектовања писма у случају "Политике"?

– Део мог одговора је и у вашем питању. Није проблем само у дизајну слова, значајније је прилагодити форму, нарочито оптику, архитектуру и пропорције знакова за одговарајуће и неопходне величине слова, ширину реда, међусловни и међуредни размак. Писмо се не прави да би правили лепе речи, већ да реч направимо графички лепом.

• Имајући у виду да "Политика" користи застареле софтвере, да ли Вам је био проблем да правите писма која се прилагођавају старијим и самим тим компликованијим начинима рада?

– У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци – изрека је. Добри фонтови којима се ми још увек дивимо прављени су и у горим техничким условима од "Политикиних". Наравно, Open Type технологија има многе предности, нарочито за писма која нису латиница. Верујем да ће "Политика" и тај проблем брзо превазићи.

• Највећи број новина има писма креирана ексклузивно за њихове потребе, како због препознатљивости, тако и због општег утиска и поруке коју жели да пренесе читаоцима. Коју поруку Ви желите да пренесете писмом које сте креирали?

– Израз порука ми се не чини адекватним. Радије бих рекао да ми је циљ да обликом, функционалношћу слова и типографијом учествујем у архитектури мисли.

• Откуд интересовање за писмо и пројектовање слова и како је све то почело?

– У сваком народу писмо и језик су највећи, јер, у њима је сва мудрост света. Једна немачка књига о словима је била пресудна. Она је пуна магичних слова каква сам пожелео и сам да цртам и пишем. Књига носи наслов: "О словима", Хермана Цапфа.

• Можете ли нешто рећи о разликама, предностима и манама у односу на употребу оловног, потом фотослога, и на крају рачунара?

– Моје прве фонтове нацртао сам за фото слог. Био сам први у Србији који је у тој технологији објавио комплексна писма у Америци. После готово двогодишњег рада на једном писму било ми је потребно још шест месеци рада, од јутра до сутра, да завршим финалне цртеже за осам резова, колико има "ИТЦ Вељовић". Три таква писма сам урадио осамдесетих година.

Сада је неупоредиво лакше, брже и једноставније цртати слова, али резултати најчешће то не потврђују. Компјутер и софтвери за израду слова су данас једноставни за употребу и добри. Али њима не правимо оно што је потребно већ оно што је могуће. То могуће, у писму је најчешће бескорисно и беспотребно. 

• По ком принципу се студенти опредељују да долазе на Ваше часове?

– Студенти најчешће слободно бирају чиме желе да се баве. Писмо је изборни а типографија обавезан предмет. Мој задатак је да им помогнем да открију магију писма и да га правилно користе. И сам се понекад питам откуд толико интересовање. Школа на којој предајем ужива велики углед у области графичког дизајна и илустрације, не само у Немачкој. Велики број студената је из иностранства. Моји студенти се баве кинеским, корејским, арапским, хебрејским писмом и, наравно, ћирилицом, углавном руском.

• Да ли сте размишљали о повезивању факултета код нас и у Хамбургу и међусобној сарадњи студената и професора?

– То би било добро и, надам се, могуће. Ја сам управо на одсеку задужен за међународну сарадњу, саветујем и упућујем студенте да своја знања допуне њима мање познатом, новом културом, и искуствима која су другачија од немачких. То је нешто најдрагоценије из студентских дана. 

• Зашто сте тек пројектовањем писма сава почели да се интересујете за пројектовање ћириличних писама ? Која су још ћирилична писма које сте осим саве про пројектовали?

– Увек сам се интересовао за ћирилицу, њоме пишем. Тек појавом Open Type технологије могуће је независно радити на ћирилици. За сабране песме у девет књига Матије Бећковића у издању Српске књижевне задруге направио сам специјално писмо аминта. Имам много више ћириличних писама него што су објављена. Не журим. Писмо није сир да се поквари. Моји захтеви и критеријуми превазилазе жељу да по сваку цену имам писмо на тржишту. Мене занимају и друге, важније, ствари од пуке комерцијалности.

• Какав је Ваш однос према ћирилици као писму?

– "Политика" је често писала о запостављености ћирилице, или о томе које је писмо развијеније или лепше. Никада више произвољности нисам прочитао него у тим текстовима. Не знам шта недостаје ћирилици што има латиница. Властито преувеличавање и властито уздизање сигуран је знак дилетантизма, а управо то можемо често срести у текстовима о ћирилици у медијима и такозваним друштвима за заштиту ћирилице. Ћирилицу није потребно бранити, ћирилицу треба користити, њоме писати. Мени је било незамисливо да оцу напишем писмо латиницом. Неко је једном рекао; да једно време које је заборавило памћење за ствари које чине живот, не зна шта хоће.

• Шта нам можете рећи о периоду када сте у "Адоби" били саветник за ћириличне верзије писама

– Почетком деведесетих почео сам да радим фонтове за "Адоби". За њих сам урадио писма екс понто, силентијум и сава. Адоби је водећа фирма у развоју софтвер технологије и учествовао сам у свим пројектима на дизајну ћирилице. На извору сам најновије технологије и то примењујем у својим писмима.

Нестрпљење и жеља за брзим профитом често убијају најбоље идеје, што је понекад случај и код њих. Овде мислим на брзо запостављање мултипле мастер технологије.

• Ко је типограф кога цените код нас и у свету? Ко су Ваши узори?

– Дугогодишње пријатељство са Херманом Цапфом је свакако утицало на мене. Немам узоре. Узори су за младе, а ја тако млад нисам. Немачка између два светска рата је била занимљива у области писма и обликовања књига. Само у културном окружењу се могу десити занимљиве и велике ствари. Гроф Кеслер у Немачкој и Вилијам Морис у Енглеској су то најбоље показали.

• Да ли правите скице руком или на рачунару, или директно радите у програму за пројектовање писама?

– Преко тридесет година искуства у овом послу омогућава ми и једно и друго. Кликнем мишем, али за сваки случај држим пенкало у џепу.

• Ко је од Ваших студената постигао успехе у креирању типографских писама?

– Неколико мојих студената већ има објављена писма код познатих фирми за дистрибуцију слова, још је више оних који своја знања успешно демонстрирају у немачким новинама. Хамбург је свакако добро место за то.

• Шта је сада популарно – која врста писма у свету?

– Сада је све популарно и ништа није популарно. Ипак, чини ми се да су потребе натерале дизајнере да се позабаве стварним проблемима које модерна технологија намеће, нарочито у глобалној комуникацији. А то је како недвосмислено комуницирати.

• Како сте успели да за тако време обликујете тако обимне фамилије писама?

– Тридесет година није мало за то. Имам више необјављених него објављених писама. Више волим дубину него ширину у послу којим се бавим. Често ми се чини да нисам био довољно ефикасан и по количини уложеног времена требало је више фонтова да буде. На једном фонту радим годинама, још није завршен, а тек сам премашио 2.200 знакова.

•  Каква је будућност писма? Односно, да ли је будућност у екранском писму?

– Писмо ће бити све присутније на мониторима. У дизајну о томе треба водити рачуна, али ја верујем у хумани облик слова, који представља идеал. Технологија ће се пре прилагођавати томе него обрнуто. Књиге и новине још имају будућност. Тешко ми је да замислим како се на плажи, док читам вести, штитим од сунца монитором. У кревет се лакше полази са књигом него са компјутером, зар не.