Сумњичави истраживачи

Верују ли истраживачи јавног мњења у анкете које тврде колико ће која партија добити на изборима. Верују, али у сопствена, закључак је после разговора са њима, иако и сами знају да су грешили.

Зоран Марковић који је за 18 година урадио више од 200 телефoнских анкета за недељник НИН каже да му је највећа грешка била када је његово истраживање показало да ће Богољуб Карић на председничким изборима 2004. године добити 10, а освојио је 18 одсто гласова.

Др Србобран Бранковић, директор и сувласник агенције Медијум Галуп, каже да је највише погрешио у процени резултата надметања између Драгољуба Мићуновића и Томислава Николића на председничким изборима 2002. године, али су тада и други грешили

А успеси? "Изборне процене Медијум Галупа имају мала одступања. На председничким изборима 2004. године у другом кругу одступање је било само 0,12 одсто. У процени избора за скупштину Србије 2003. године просечно одступање је било 1,07, а претходне године на председничким изборима 1,7 одсто". Марковић као своје највеће успехе наводи прогнозу да ће Борис Тадић победити Томислава Николића и резултат савезних избора 1996. године, када је истраживање радио за "Блиц". Коалиција СПС – ЈУЛ заиста је добила 41,5 а "Заједно" 21,5 одсто. Марковић је тада био исмеван и прокажен јер су се његови подаци разликовали од осталих. "После избора ме нико није позвао да ми каже – браво". Толико о односима међу истраживачима.

Одступање од 0,12 одсто о коме говори Бранковић је – погодак. На тај начин се могу схватити и сва друга одступања мања од два одсто. Уосталом, на првим странама истраживања и пише да је могуће одступање око два одсто. Међутим, и два одсто су за некога као кућа. Ако се бори за улазак у парламент није свеједно да ли у анкети пише да ће освојити три или пет одсто.

Број испитаника је прва ствар око које се не слажу истраживачи. Милан Николић, социолог и политички аналитичар, директор Центра за проучавање алтернатива, каже да код нас има три-четири агенције које раде квалитетна истраживања. "Све испод 1.700 испитаника не даје поуздан резултат". Има истраживача који мисле да би се прецизније могло говорити о рејтинзима "малих" странака које у анкетама добијају до шест -седам одсто тек на узорку од 5000 испитаника.

И Николић и Бранковић верују да су телефонске анкете мање поуздане. "У Србији петина домаћинстава нема телефон и то у сеоским срединама. То је старија и ниже образована популација. По правилу она се разликује од остале популације по политичким навикама, мање гледају телевизију и мање су пробирљиви. Људи више одбијају да учествују у телефонским анкетама јер вас не виде", каже Бранковић.

Марковић, који ради телефонске анкете на узорку од 200 испитаника има другачије мишљење и тврди: "Мој узорак репрезентује Србију". Он каже да телефонска анкета мање расипа узорак него непосредни разговор на терену. "По узорцима из бирачког списка се више не ради јер је скупо. Иде се у неку забит и изгуби цео дан због двоје људи. Али, они хоће да разговарају, док се до људи у градовима теже долази. За грађане је изузетно важна убедљивост анкетара чак и боја анкетаровог гласа."

 Марковић објашњава да и 30 људи може да буде у статистици велики узорак. "На пример, ако је питање који број ципела најчешће носи дете од три године, довољно је десеторо деце и нећете погрешити. Уколико је појава компликованија потребно је више испитаника."

Истраживачи су се раније мучили јер су многи грађани одбијали да одговарају на политичка питања. Николић каже да од 30 до 40 одсто људи неће да одговори на анкету. "Грађани се више не плаше да одговарају на питања у политичким анкетама, али многи не желе да учествују, нарочито нешколовани и необавештени." "Ипак, истраживања о сексуалним навикама или о богатству више одбијају грађане да одговарају", каже Бранковић.

Сви истраживачи више воле да раде истраживања за велике фирме него политичка. Бранковић се жали да његови млади истраживачи не желе да раде политичка истраживања. Да ли је то због притисака? Јер није тајна да су политичари кривили  истраживаче због резултата, па и да су сами дотурали медијима нетачне резултате са тачним именом истраживача... Марковић каже да има странака које кажу "стави мало више". "Мени то нико није тражио, али чуо сам да има тога. Има и фалсификовања и манипулација."

Коначно, да ли политичари верују истраживачима? "Странке могу бити разочаране рејтингом у истраживању, али ретко ко доводи у питање тачност резултата", каже Бранковић и додаје "Многе наручују од више агенција исто истраживање јер су тако сигурнији". И Николић потврђује да богатије странке наручују истраживања од више агенција. "То им повећава сигурност да је ухваћена реалност. Ипак, агенције добијају углавном сличне резултате, па су искакања – очигледна."

Али, зар није Марковић био успешан када је највише одударао од резултата свих осталих агенција.