Реч је о... ради се о...

Језичком савету "Политике" јавило се неколико читалаца – и писмима и електронском поштом. На нека од њихових питања смо, практично, одговорили тако што смо о тим темама већ писали. За данас смо издвојили одговор на једно, које изазива дилему и код других наших читалаца. Овога пута одговор даје члан Језичког савета "Политике" Егон Фекете.

Непотписани преводилац нам пише: Лекторишући својевремено један мој превод, доцент на Филолошком факултети је израз "ради се о" променио у "реч је о". Објаснио ми је да се "ради о (нечијој) глави", а да је све друго – "реч је о…". Ако је тачно то што је он урадио онда би ваша ("Политикина") информација –  "Чистунство кад се ради  о употреби страних речи" требало да гласи – "Чистунство када је реч  о употреби станих речи".

Наш коментар:

Тачно је да је стара лингвистичка "школа" инсистирала на томе да се уместо "ради се о томе" каже – "реч је о томе", сматрајући форму "ради се о томе" страном конструкцијом (германизмом). Међутим, "препорука" је одавно постала неактуелна, јер је језичка грађа и језичка логика не оправдавају.

Рецимо, Речник Матице српске, уз реч глава, наводи, без икакве ограде, израз  радити (коме) о глави, а  дефинише са: припремати  (чију) смрт, погибију, крњити чије интересе (што по значењу не одудара од ради се о (нечијој) глави). Међутим, Речник МС, уз реч  кожа, наводи и израз – ради се о нечијој кожи, а дефинише са: тиче се кога. Дакле; није само глава, него и – кожа  наведена као појам о којем је – реч већ и о којем се – ради.

С друге стране, Речник МС уз одредницу "реч" наводи и израз:  реч је о (овоме), а дефинише са: тиче се (овога). Произлази, дакле, да се у оба исказа ("ради се о" и "реч је о") казује – исто: да је неко или нешто (глава, кожа, а може бити и друго: судбина, посао, смрт, Пера, Јелена  итд.) у сфери каквог (нечијег) интересовања.

Отуда није необично што се оба ова исказа "мешају" или произвољно употребљавају, без већих значењских разлика. Савремена стандардна језичка грађа српског језика потврђује веома раширену употребу обе ове варијанте. Илустрације ради, а због ограниченог простора, навешћемо само синтагматске исечке из реченица у којима се јављају спреге у вези са:

(а) РЕЧ ЈЕ О (+ баснословном богатству; било коме; борби за стицање моћи; др Милошу Поповићу; два могућа схватања, два виђења човекове судбине; двозначности, двогласју; гостопримству; историјском тренутку; миру који је наступио; односу снага; привидном парадоксу; студенту који не жури; Веласкезовој слици, итд.).

Затим, спреге у вези са:

(б) РАДИ СЕ О (+  акционој продаји; читавој белгијској индустрији; једном једином џаку кукуруза; либерализацији увоза сировина; наплати акцептних налога; људима из света науке; поштовању принципа;  организовању убрзане технологије повезаности свакога са сваким; о томе да основне технологије постану боље; продаји пригодних сувенира у корист УНИЦЕФ-а; спровођењу онога што је потреба света, итд.).

Мада у неким наведеним случајевима форме – "реч је о" и "ради се о" изгледају међусобно компатибилне (замењиве), оправдање за употребу једне, односно друге могућност треба, међутим, тражити  у самом значењу лексема: реч (реч је о), односно радити (ради се о

Насупрот томе, у исказима са формом "ради се о" тежиште информације, а и семантичке  дистинкције, лежу управо у значењу употребљеног глагола радити ("ради се") којим се, за разлику од "реч је о", указује на то да посреди није само предмет разговора, већ садржај који имплицира и одређену активност, предузимање, делатност, ангажовање  и сл. у циљу постизања потребног учинка, резултата, исхода и сл. 

С обзиром на то, дакле, није оправдано сводити варијанту "ради се" само на везу са "о глави" (или "о кожи"), већ се могу имати у виду и друге могућности, као у: "ради се о" – мом послу; о нечијој судбини; о бити или не бити; срећи или несрећи и др., дакле – кад исход реченог зависи од онога што се латентно предузима, чини, што  предстоји и сл. (Неће значење бити исто у "ради се о бити или не бити" за разлику од, евентуалног исказа "реч је о бити или не бити", и сл.)

Истина, има ситуација када истовремено могу бити "у игри" обе опције; нпр. у "ради се/реч је о наплати пореза" – може се реално тицати: разговора о наплати пореза, али и о томе шта предузети у вези са "мерама за наплату пореза": дистрибуција једне или друге опције зависи више од значења, мање пак од облика којим се нешто жели казати или нагласити.