Опет верују бакру и злату

Пре десет година, на асфалтном путу, на излазу из Мајданпека, један графит више од свега казивао је колико је граду и његовим житељима било тешко. Годинама највећи европски рудник бакра био је тада на издисају, а људи су, у очају, одлазили  па је незнанац поручио графитом: „Ко последњи оде, нека угаси светло“.

Било, не поновило се – каже садашњи председник мајданпечке општине Драган Поповић. Подсећа да су се од тада десиле значајне промене. Оживео је рудник, овдашња Фабрика бакарних цеви, некада највећи тимочки извозник, после приватизације поново добро послује. Чувено праисторијско налазиште Лепенски вир добило је, средином прошле године, коначно трајну заштиту, туризам је у успону. Више се ни станови не продају у бесцење као 2001. и 2002. године, када се и трособан могао купити за само 10.000 марака.

Припремљени су и добри пројекти за будућност. Званично, Мајданпек има оверену резерву од 680 милиона тона руде, а у тој руди има 1.840.000 тона катодног бакра и више десетина хиљада тона злата, сребра и других племенитих и ретких метала. Биће овде још дуго посла, а све откривено и оверено (до сада) вреди најмање милијарду и триста милиона евра. Светомир Мустецић, директор рудника, каже да су извесна и нова открића, да је прошле године завршен нови рудник злата „Чока Марин“... До сада је у обнову, од 2008. године, уложено више од 50 милиона евра. Производња се непрекидно увећава.

Прошле године и град Мајданпек је делимично променио изглед. Почела је реконструкција Капетанске улице, уведена је и боља јавна расвета. Почела је и изградња фискултурне сале за ђаке школе у највећем мајданпечком селу Рудна Глава, следи реконструкција градске топлане. Све програме, међу којима се истиче санација дивљих депонија дуж Дунава, држава је помогла са око 500 милиона динара. У току су и програми прекограничне сарадње са Бугарском, а неке од програма помажу и Норвешка и Јапан.

Ипак, опоравак неће бити тако лак. Тешко да ће се овде ускоро живети као у периоду од 1974. до 1990. године, када су Мајданпечани предњачили и у бившој СФРЈ, високим платама и стандардом. Многи су са свих страна хрлили у нови рудник и нови град.

Али, у последње две деценије многи су, притиснути кризом и санкцијама, и одлазили из Мајданпека. Председник Поповић је веома забринут последњим пописом становништва. Утврђено је да мајданпечка општина сада има 5.324 становника мање него 2002. године. Готово за четвртину! Упркос томе што Мајданпек још од 2006. године пружа финансијску подршку породицама са децом, са стимулацијама као ретко где у Србији. Од ове године породиље месечно добијају 5.000 динара док дете не напуни годину дана. Помоћ од 25.000 динара месечно добијају и незапослене мајке са четворо и више малолетне деце, до пунолетства.

Незапослене брине и то што дуго трају невоље са приватизацијом овдашње Златаре, која је до пре 20 година предњачила производњом и извозом златног накита – и у СФРЈ и на Балкану. И број запослених у општини смањио се за три пута.

Мало је и инвестиција у областима изван рударства и туризма. Највише због тога, вели председник Поповић, што су саобраћајне везе Мајданпека са осталим крајевима Србије веома лоше. С обзиром на потенцијале које има Мајданпек, држави би се  исплатило свако улагање у боље комуникације и у стимулисање инвеститора. То што чини локална самоуправа је значајно, али није довољно. Поповић сматра да би се држави веома исплатило да изгради аутопут од Пожаревца, преко Кучева, Мајданпека и Неготина, све до Видина у Бугарској. Директну корист, у смислу ефикаснијег привлачења инвеститора, имале би све поменуте општине, а индиректну и Велико Градиште, Голубац, Петровац на Млави, Кладово и Бор, подручје са 300.000 становника.

Бржем развоју надају се и у Доњем Милановцу. Управо због тога што је овај градић деценијама са својим изузетним хотелом „Лепенски вир“ привлачио туристе и валоризовао потенцијале Дунава, Националног парка „Ђердап“ (највећег у Србији) и археолошких налазишта као што су Лепенски вир, Власац, Праурја, Рудна глава...

-----------------------------------------------------------

Златоносна потпора

У априлу ове године у атару мајданпечког села Јасикова, после три деценије истраживања, почеће да ради рудник злата Чока Марин, један од најзлатоноснијих у свету. Завршетак његове изградње свечано је обележен прошле године, када је и званично потврђено да ће из овог рудника наредних година бити ископано 1.000 килограма злата, 5.000 килограма сребра и више од 4.000 тона бакра.

Продајом свих ових метала Рудник бакра Мајданпек оствариће чисту добит од 50 милиона долара. То ће омогућити да Мајданпек прошири производњу бакра, посебно на запуштеном великом рудном лежишту „Јужни ревир“. Биће пара и за темељнија геолошка истраживања околине Мајданпека и златоносног Чока Марина.