Европа мора и да штеди и да сачува своје стандарде

Из Београда, амбасадор Португалије Луис де Алмеида Сампајо одлази крајем месеца директно у Берлин да у истом својству представља Лисабон у најјачој земљи ЕУ. Међу новинарима је овде био омиљени дипломата јер је отвореније од других говорио о приликама у ЕУ, чији је велики поборник, и уједно се залагао да Србија добије статус кандидата.

Као велики еврофил, у Берлину ћете имати прилику да се заложите и за што бржи пут Србије ка пуноправном чланству, или сте у такве дебате улазили само док вам је у мандату писало Београд?

Србија и у Берлину може да рачуна на моју подршку. Када сам овде дошао пре три и по године Србија није била направила ни прву степеницу у евроинтеграцијама. Напредак је огроман. Српски народ је у том процесу одиграо кључну улогу: са достојанством се прихватио тешких задатака, пре свега у суочавању са прошлошћу. Ако се осврнемо само мало унатраг, сетићемо се да је не тако давно (у историјском смислу) овде у Београду убијен премијер Зоран Ђинђић и да је створен негативни талас чије су се тешке последице осећале до данас. Ово је зато прекретница, сада је пут ка Европи зацртан, он ће бити врло захтеван, али Србија зна тачно у ком правцу иде.

Кад почну преговори, креће процес истинских реформи да би се наши закони и пракса ускладили са стандардима Европе?

Не знам колико ће времена бити потребно Србији да прође тежак процес усклађивања закона, надам се не тако дуго као Португалији. Много је тога што мора да се поправи, на економском пољу, у борби против организованог криминала, корупције… Али оно што сам од свих функционера у Србији често чуо јесте да би то морало да се уради, била Србија у ЕУ или не била.

Нова фаза много је предвидљивија, зна се куда идемо, нема натраг или можда има?

Сада је све препуштено техничком процесу и тешко би могло да се деси да кренете уназад.

Какви су ваши односи са суседом Шпанијом, сада када су обе земље у „Шенгену”?

Ми смо кроз целу историју били окренути леђима Шпанији. Данас су између нас и нашег иберијског суседа границе избрисане. И то утиче на промену става, на промену менталитета, на обострану корист. Уживамо у нашим суседима. А нисмо изгубили наш идентитет. Напротив. Гимараис је ове године европска престоница културе. То је идеална прилика да  наше културне обрасце упозна и заволи цео свет.

Много је посматрача, који кажу да овако оштре мере стезања угрожавају развој и поништавају принципе и вредности на којима је Европа саздала свој идентитет?

Ја се не слажем са таквим ставовима, иако их износе чак и поједини добитници Нобелове награде за економију. Врло је занимљиво да је, на пример, Пол Кругман на предавањима говорио против завођења тако оштрих фискалних мера, а да је недавно приликом посете Португалији указао да је управо дисциплина у сређивању фискалног дефицита гаранција да ће Португалија у будућности остварити економски развој.

Како се ви као земља ПИГС-а (Португалија, Италија, Грчка и Шпанија) – што неки сматрају групом држава „другог реда” – осећате у еврозони?

Не бих желео да поредим Португалију са другим земљама. Али морам да кажем да смо ми у сасвим другој ситуацији него Грчка. Имамо јаку парламентарну већину и широк консензус у друштву да морамо да издржимо мере које смо завели, да морамо да доведемо наше финансије у ред, како бисмо кренули напред. Тек тада ће се створити могућности за нова радна места.

Да ли верујете да ће и Грчка на тај начин бити у стању да реши огромне проблеме?

Нисам сигуран да ће тамо доћи до друштвеног консензуса, нити сам уверен да ће Грчка успети да успостави ред у своје финансије

У међувремену имате изгубљене генерације, губи се на другим пољима која су за Европу суштински важна?

Не, не смеју да се угрозе основни стандарди европског друштва, али мора ригорозно да се штеди. Ово није време ни за екстремну десницу ни левицу. Ово је време за центар и за одговорно вагање, јер смо доскоро трошили много више него што смо зарађивали. То није одговорно и озбиљно друштво каквим се Европа дичи.

Зорана Шуваковић