Evropa mora i da štedi i da sačuva svoje standarde

Iz Beograda, ambasador Portugalije Luis de Almeida Sampajo odlazi krajem meseca direktno u Berlin da u istom svojstvu predstavlja Lisabon u najjačoj zemlji EU. Među novinarima je ovde bio omiljeni diplomata jer je otvorenije od drugih govorio o prilikama u EU, čiji je veliki pobornik, i ujedno se zalagao da Srbija dobije status kandidata.

Kao veliki evrofil, u Berlinu ćete imati priliku da se založite i za što brži put Srbije ka punopravnom članstvu, ili ste u takve debate ulazili samo dok vam je u mandatu pisalo Beograd?

Srbija i u Berlinu može da računa na moju podršku. Kada sam ovde došao pre tri i po godine Srbija nije bila napravila ni prvu stepenicu u evrointegracijama. Napredak je ogroman. Srpski narod je u tom procesu odigrao ključnu ulogu: sa dostojanstvom se prihvatio teških zadataka, pre svega u suočavanju sa prošlošću. Ako se osvrnemo samo malo unatrag, setićemo se da je ne tako davno (u istorijskom smislu) ovde u Beogradu ubijen premijer Zoran Đinđić i da je stvoren negativni talas čije su se teške posledice osećale do danas. Ovo je zato prekretnica, sada je put ka Evropi zacrtan, on će biti vrlo zahtevan, ali Srbija zna tačno u kom pravcu ide.

Kad počnu pregovori, kreće proces istinskih reformi da bi se naši zakoni i praksa uskladili sa standardima Evrope?

Ne znam koliko će vremena biti potrebno Srbiji da prođe težak proces usklađivanja zakona, nadam se ne tako dugo kao Portugaliji. Mnogo je toga što mora da se popravi, na ekonomskom polju, u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije… Ali ono što sam od svih funkcionera u Srbiji često čuo jeste da bi to moralo da se uradi, bila Srbija u EU ili ne bila.

Nova faza mnogo je predvidljivija, zna se kuda idemo, nema natrag ili možda ima?

Sada je sve prepušteno tehničkom procesu i teško bi moglo da se desi da krenete unazad.

Kakvi su vaši odnosi sa susedom Španijom, sada kada su obe zemlje u „Šengenu”?

Mi smo kroz celu istoriju bili okrenuti leđima Španiji. Danas su između nas i našeg iberijskog suseda granice izbrisane. I to utiče na promenu stava, na promenu mentaliteta, na obostranu korist. Uživamo u našim susedima. A nismo izgubili naš identitet. Naprotiv. Gimarais je ove godine evropska prestonica kulture. To je idealna prilika da  naše kulturne obrasce upozna i zavoli ceo svet.

Mnogo je posmatrača, koji kažu da ovako oštre mere stezanja ugrožavaju razvoj i poništavaju principe i vrednosti na kojima je Evropa sazdala svoj identitet?

Ja se ne slažem sa takvim stavovima, iako ih iznose čak i pojedini dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju. Vrlo je zanimljivo da je, na primer, Pol Krugman na predavanjima govorio protiv zavođenja tako oštrih fiskalnih mera, a da je nedavno prilikom posete Portugaliji ukazao da je upravo disciplina u sređivanju fiskalnog deficita garancija da će Portugalija u budućnosti ostvariti ekonomski razvoj.

Kako se vi kao zemlja PIGS-a (Portugalija, Italija, Grčka i Španija) – što neki smatraju grupom država „drugog reda” – osećate u evrozoni?

Ne bih želeo da poredim Portugaliju sa drugim zemljama. Ali moram da kažem da smo mi u sasvim drugoj situaciji nego Grčka. Imamo jaku parlamentarnu većinu i širok konsenzus u društvu da moramo da izdržimo mere koje smo zaveli, da moramo da dovedemo naše finansije u red, kako bismo krenuli napred. Tek tada će se stvoriti mogućnosti za nova radna mesta.

Da li verujete da će i Grčka na taj način biti u stanju da reši ogromne probleme?

Nisam siguran da će tamo doći do društvenog konsenzusa, niti sam uveren da će Grčka uspeti da uspostavi red u svoje finansije

U međuvremenu imate izgubljene generacije, gubi se na drugim poljima koja su za Evropu suštinski važna?

Ne, ne smeju da se ugroze osnovni standardi evropskog društva, ali mora rigorozno da se štedi. Ovo nije vreme ni za ekstremnu desnicu ni levicu. Ovo je vreme za centar i za odgovorno vaganje, jer smo doskoro trošili mnogo više nego što smo zarađivali. To nije odgovorno i ozbiljno društvo kakvim se Evropa diči.

Zorana Šuvaković