Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Траг води до Марка Кљајевића

Траг води до Марка Кљајевића
Марко Кљајевић је летос поднео оставку на судијску функцију и сада је адвокат брата Горана (Фотодокументација "Политике")

Специјални суд у Београду још није одлучио да ли ће транскрипти прислушкиваних разговора Дејана Миленковића Багзија и адвоката Биљане Кајганић бити коришћени као доказ у процесу за убиство Зорана Ђинђића. Одлука ће бити позната уочи наставка суђења, које је заказано за 19. фебруар.
Уколико суд одлучи да преслуша ове разговоре, то ће бити прилика да се коначно разјасни шта је Багзи причао са Биљаном Кајганић током његовог боравка у екстрадиционом притвору у Солуну и да ли је тачно оно што је о томе објављено у листу "Време". За сада, међутим, нико не зна ни где се ти транскрипти тренутно налазе.

Пакет и доставница

Ната Месаровић, председница већа које суди оптуженима за убиство Ђинђића, казала је на суђењу да транскрипти нису међу осталим доказима у предмету. Ни Јован Пријић, заменик специјалног тужиоца, не зна где су транскрипти, а на суђењу је рекао да нису код њега и да не зна њихов садржај. Ни Маја Ковачевић-Томић, портпарол суда не зна где су транскрипти и шта је у њима.

– Миленковић је прислушкиван по наредби истражног судије Драгана Лазаревића. Према законској процедури, њему полиција свака три месеца доставља снимљени материјал. Уколико у року од шест месеци тужилаштво не покрене поступак, истражни судија може да нареди да транскрипти буду уништени – рекла је Маја Ковачевић-Томић, портпарол суда.

Она објашњава да се у јавности често помињу транскрипти, иако је у ствари за суд у таквим ситуацијама битан аудио запис, а не штампани препис разговора.

– Ако постоје и транскрипти и снимци, на суђењу се упоређује аутентичност, односно верност преписа. По потреби могу се правити нови транскрипти – каже портпарол суда.

Како смо незванично сазнали у суду, судија Лазаревић добио је од СБПОК-а неколико компакт-дискова са снимљеним разговорима. Он тај пакет није отварао, већ га је проследио Марку Кљајевићу, тадашњем председнику већа у процесу за убиство Ђинђића, где је Миленковић био један од оптужених док није постао сведок сарадник.

Према нашим сазнањима, постоји доставница која потврђује да је Кљајевић примио пакет од Лазаревића, али нема писаног трага о томе шта се после тога дешавало са дисковима, будући да их у предмету нема. У суду претпостављају да су дискови у судском депозиту, у специјалној просторији у згради Специјалног суда. Друго мање вероватно објашњење било би да су дискови и даље код Марка Кљајевића, који је летос поднео оставку на судијску функцију и сада као адвокат брани свог брата Горана Кљајевића у процесу против "стечајне мафије". Марко Кљајевић остао је доследан одлуци да не говори ништа о процесу који је судио од децембра 2003. до августа прошле године.

Климави статус

Читање транскрипта и преслушавање аудио записа прислушкиваног Миленковићевог разговора предложио је адвокат Срђа Поповић, заступник Ружице Ђинђић на суђењу у децембру. Он је рекао да би на тај начин могао да буде проверен исказ који је овај сведок сарадник дао суду. Поповић је предложио и увид у текст новинара Милоша Васића, објављен у листу "Време" у септембру 2004. године. У тексту пише да су Миленковић и Кајганићева разговарали о могућности да он постане сведок сарадник.

Биљана Кајганић је наводно рекла Багзију да се договорила са Радетом Булатовићем, директором БИА и Драганом Јочићем, министром полиције да ће он добити статус сведока сарадника ако заузврат оптужи Љубишу Буху за убиство Момира Гавриловића, на шта је Багзи наводно рекао: "Како то да кажем кад није истина?".

Багзи је на суђењу порицао да је овакав разговор водио са Биљаном Кајганић. Уколико би се утврдило да није говорио истину, то би по закону могло да доведе у питање његов статус сведока сарадника, јер је он потенцијални окривљени све до правоснажности пресуде.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.