Живот са 320 динара на дан

Портрет грађанина који месец прегура на минималцу, сликан четкицом економиста и трговаца, изгледа отприлике овако: за доручак ручак и вечеру исти мени: хлеб, млеко и нека јефтина салама или нешто поврћа. Живи у собици од неколико квадрата, штеди струју, бојлер ретко пали, веш пере на руке и троши мало воде. Остале издатке – нема. Стручњаци оцењују да је минимална цена рада у првих шест месеци ове године, која према подацима Министарства за рад износи 9.570 динара, више социјална помоћ него плата. Додају и то да је јасно да се од ове суме, без додатних прихода, не може живети.

То значи да са оваквом зарадом потрошач дневно на располагању има око 320 динара. Трговци објашњавају да чак и ако потрошачи себи приуште "луксуз" и целу суму потроше на храну, једва да могу до касе да донесу хлеб, млеко и поврће или деликатес. За месо на оваквој трпези нема места, објашњавају. Нисмо могли да добијемо податак колики проценат купаца заиста и направи оволики "цех" у супермаркету, али је потпуно извесно да је минимална зарада недовољна и за најминималнију потрошачку корпу која, према подацима Министарства трговине, вреди око 13.000 динара. Ипак у овом министарству упозоравају да ове две бројке не треба међусобно упоређивати, јер мерење потрошачке корпе не значи да је оно што се у њој налази довољно за преживљавање. То је, објашњавају надлежни, само један од начина мерења животног стандарда.

Доктор Владана Хамовић, из Института за економију пољопривреде, искрено признаје да не зна како неко са таквим примањима може да преживи месец.

– То само ти људи знају. У структури просечне плате која је, не рачунајући децембар, износила око 300 евра, чак 40 одсто, према неким истраживањима, троши се на храну. Још 26 одсто "одлази" на комуналије, док је за саобраћајне услуге месечно потребно издвојити 12-13 одсто плате. Велико је питање да ли се уопште оваква методологија може применити и на минималац. У том случају, вероватно је да се добар део зараде троши на рачуне, док за остале трошкове, људи буџет допуњавају радећи у "сивој зони"  – објаснила је Хамовићева и додала да то што је у односу на прошлу годину ова бројка повећана за 12,24 одсто не значи да се и са 9.000 динара може преживети. 

Рачуница показује да када би се поменута методологија применила на зараду од 9.570 динара, онда то значи да би за храну месечно могло да се издвоји највише 3.900 динара, а за комуналије око 2.500, што на дневном нивоу износи само 130 динара за храну и око 80 динара за рачуне. Нажалост, не постоји математичка формула која би показала како се са овим новцем може опстати. Чак и када би се искључили сви остали трошкови и на ову суму додало и преосталих 34 одсто минималца, ова рачуница и даље би остала једначина са више непознатих. За житеље чак десетак градова у Србији чија је просечна плата мања од 10.000 ова непознаница је реалност. Чак и у децембру, када је просечна нето зарада, због исплате регреса, износила 28.267 динара, у Белој Паланци се, рецимо, месечно преживљавало са просечно 9.819 динара.