Прохоров као нужност

Громогласно најављиван митинг ванпарламентарне опозиције, одржан у центру Москве у суботу 10. марта, само је потврдио оно на шта су и до сада указивали познаваоци прилика у највећој држави на свету: тај део политичког организовања у Русији, остаје – непродуктиван.

Уместо најављиваних 50.000 демонстраната, тог дана окупило их се свега 20.000. Такође, поруке изречене овом приликом нису ни за слово отишле даље од порука које су, на недавно окончаним председничким изборима, доживеле тежак пораз.

И што је најважније, суботњи догађај није крунисан опозиционим заједништвом, није створио толико жељени фронт према актуелном премијеру, а будућем председнику, Владимиру Путину. Ако су организатори скупа на Новом Арбату и хтели да покажу да су јачи него што је то могло да се закључи по резултатима прошлонедељног сабирања гласачких листића – нису поентирали.

Али, уместо њих, могао би да поентира један од учесника председничке трке – бизнисмен Михаил Прохоров. Поменути је, после трећег места које је на изборима освојио као независни кандидат, свима јасно ставио до знања да на политику не гледа тек као на пролазни хир. Одмах по објављивању резултата гласања најавио је оснивање сопствене партије.

Као трећем најбогатијем човеку у Русији, 32. на светској листи имућних, младом, вечито окруженом лепим девојкама и „тешком” 18 милијарди долара, Прохорову као једини изазов остаје – улазак у Кремљ. Не треба ни сумњати да је овогодишње огледање са најјачима – Владимиром Путином, Генадијем Зјугановом, Владимиром Жириновским, Сергејем Мироновом – било само „испитивање терена”. Управо тако је могуће протумачити и једну његову сасвим мирну предизборну изјаву.

„Ја сам за Русију са Путином, али и са писцем Борисом Акуњином и блогером Алексејем Наваљнијем који траже оставку премијера. Није нам нужна револуција, већ – еволуција. А еволуција, то су нове главе, нове идеје”, поручио је Прохоров.

Рођен 3. маја 1965, дипломац Московског финансијског института, име је стекао као водећи индустријалац у области драгоцених метала. Његова крилатица увек је била: „Ако хоћеш да се обогатиш, користи државни новац”. Управо тиме се водио у стицању пара: у постсовјетској Русији, заглибљеној у политичком и економском хаосу, основао је сопствену Онексим банку (1993), а користећи многобројне везе обезбедио је да преко те банке теку државне паре. Профит је био брз и – позамашан.

Многи су његову кандидатуру за шефа државе у почетку процењивали тек као још један од трикова Кремља. Уосталом, учестали позиви Путина да се придружи тиму који он води нису остајали без одјека у јавности. Једно време светским медијима је чак текла прича да је у политичко-пословном савезу са премијером, као и да, после избора, управо њега чека Путинова садашња служба...

Ипак, остао је доследан у намери да пред бирачима покаже колико сам вреди. „Не мислим да су протекли избори били поштени, али прихватио сам тај изазов“, изјавио је за руску државну телевизију. „Грађани који нас подржавају траже да створимо политичку партију. Организациони комитет је већ створен и састаће се 20. марта. Тада ћемо донети и коначну одлуку”.

Прохоров је пажњу бирача на себе скретао полако, током месеци. Обраћао се средњем слоју грађана, онима који најбоље могу да разумеју његове идеје. Не чуди стога што је у Москви освојио чак друго место, иза Путина, са више од 20 одсто гласова.

„Власт мора да се мења“, изјавио је, напоменувши да прави циљ тих промена морају да буду искорењивање сиромаштва и спречавање укупног назадовања земље. По њему, то могу да ураде само људи који су спремни да засучу рукаве, и који умеју да размишљају. Верује да ће се барем половина оних који су се ових дана појављивали на протестним митинзима у Москви, Санкт Петербургу и другим великим руским градовима приклонити његовој опцији.

Оно што остаје тајна јесте – са ким Прохоров мисли да крене у освајање власти. За сада се као могући сарадник помиње Алексеј Кудрин, министар финансија у Путиновој влади, смењен у септембру прошле године, декретом председника Дмитрија Медведева. Интересантно, мада су изразили отворену сумњу у регуларност протеклих председничких избора, ни Прохоров ни Кудрин нису довели у питање право премијера да по трећи пут стане на чело државе.

Да ли ће Путин, и после одлуке милијардера да одбије његов позив на сарадњу, са једнаком благонаклоношћу гледати на даљу политичку иницијативу истог, или ће од њега створити противника, попут утамниченог олигарха Михаила Ходорковског, показаће време. Мада, објективно, овај потоњи и није имао неку шансу.