Држава зауставила поскупљење пшенице

Одлука државе да интервенише пшеницом из робних резерви зауставила је раст цене ове житарице. Хлебно жито се сада на тржишту нуди по 22 динара по килограму, а пре државне интервенције продавало се и по 22,5 динара по килограму.

Држава је, подсећања ради, донела уредбу по којој намерава искључиво млинарима да прода највише до 50.000 тона хлебног жита по цени од 20 динара. Услов да неки млин може да купи државну пшеницу је да брашно од те сировине продаје по 27 динара по килограму, без ПДВ-а.

Директор удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да ова интервенција државном пшеницом ограниченом кругу купаца није много оборила цену. Већи ефекат би се постигао да је била понуђена не само млинарима, већ и трговцима и извозницима.

– То што је држава млинарима дала искључиво право за куповину може се разумети као жељу да овом интервенцијом јефтинија пшеница не дође у руке извозника, али није делотворна с гледишта обарања цене – каже Саковић.

По њему држава има и друге начине да интервенише, а то је да замени пшеницу прошлогодишњег рода с оном из овогодишњег и тако повећа понуду на тржишту.

Овогодишња специфичност је да држава има веће количине хлебног жита него обично, али и да је наша пшеница знатно скупља од светске.

Тренутно пшенице нема довољно на тржишту, а с друге стране цео вишак изнад домаћих потреба је у власништву државе. То практично значи да ће држава, све до нове жетве, својим одлукама, односно интервенцијама, диктирати цену пшенице. Саковић процењује да је млинарима до сада продато око 20.000 тона пшенице и да ће након што се потроши квота од 50.000 тона морати да уследи још једна државна интервенција.

Откуд држави толико пшенице?

– Држава не саопштава о којим се количинама ради. Купила је 100.000 тона у жетви. Дужници су се раздужили, у јесењој сетви мењала је пшеницу за семе и ђубриво и накупила је количине које могу да утичу на тржишна кретања – каже Саковић.

Узрок високе цене хлебног жита није у извозу, јер је он последњих месеци симболичан, већ у малој понуди, објашњава овај стручњак. Због тога се цена на тржишту формира као да смо увозници, а не извозници.

– Мерено извозном ценом ми имамо једну од најскупљих пшеница у свету. После лањске жетве цена је била знатно већа од конкуренције, али је пад динара ту разлику смањио. И поред тога наша пшеница је скупља од мађарске. То је последица понуде и тражње и тога што је сав вишак завршио у робним резервама – каже Саковић.

Држава је на тржишту интервенисала и кукурузом и то са 50.000 тона по цени од 18 динара за килограм. Како је та цена приближна тржишној, за кукуруз из робних резерви и нема великог интереса нити је државна интервенција утицала на пад цене.

Ј. Рабреновић