Трчање на туђим ногама

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 28. јануара – Онолико колико се стање у Републици Српској побољшава, толико расте нервоза у Федерацији БиХ, поготово међу бошњачким политичарима. Пред Уставним судом БиХ покренули су поступак за оцену уставности продаје државног дела капитала у Телекому Српске. Таквим понашањем водећи бошњачки политичари разграђују БиХ.

Ово је за "Политику" изјавио директор Економског института у Бањалуци др Душко Јакшић. Осим што оспоравају продају Телекома Српске, чији је већински власник Телеком Србија, федерални политички врх тврди да је и Рафинерија нафте у Броду заједничка имовина БиХ. А заједно са делом хрватских политичара жестоко критикују изградњу тунела Фатиничко поље – Билећко језеро.

"Док је ’трчала’ на туђим ногама – новцем добијеним за обнову из иностранства – Федерација БиХ је била испред РС. То јој и није било тешко, јер је од пет милијарди долара стране помоћи добила три четвртине. Сада, када је трка постала равноправна, РС граби напред а Федерација БиХ полако, али сигурно, заостаје. Овакав развој догађаја руши раније наметнуту слику о РС као, у сваком погледу, лошијем делу БиХ. С тим се у Федерације БиХ не мире", објашњава Јакшић.

На нивоу БиХ, додао је он, нема закона о приватизацији. Због тога оспоравање продаје Телекома Српске и Рафинерије нафте није терање правде него – ината. "Све што је приватизовано у РС и Федерацији БиХ, приватизовано је по њиховим законима. Федерација ни по једном основу не може оспоравати продају државног капитала у РС, као што ни РС не може оспоравати приватизацију у федералном делу БиХ", наглашава Јакшић.

Да је бошњачкој страни истински стало до напретка БиХ, она би се замислила над чињеницом да ће покретање производње у Рафинерији нафте донети корист целој земљи – почев од смањења спољнотрговинског дефицита до буџетског прихода. "Иза наводне бриге за Рафинерију нафте крије се нешто друго: настојања да се сачува сисачка рафинерија, јер за обе нема места на тржишту овог дела Балкана", тврди др Душко Јакшић.

Што се тиче тунела којим ће воде из Фатничког поља бити преведене у Билећко језеро, ни ту нема ништа спорно. Повећањем акумулације у Билећком језеру, на Требишњици ће моћи да се направи хидроцентрала снаге 150 мегавата. Овај посао је започет још пре избијања рата у БиХ. Приговори из Федерације БиХ и опозиције у Хрватској – да ће овај посао долини Неретве "донети апокалипсу" – далеко су од стварности.