Колос пред променама

Шангај, Шенжен – Вођен жељом да обрадује супругу, Ху Лијан испуњава и жељу кинеских комунистичких лидера који све чешће помињу потребу да се економски модел земље реформише.

Овај 34-годишњи Шангајац управо то ради. Троши.

„Зарађујем довољно да жену за рођендан могу да обрадујем наруквицом од жада. О томе сам раније могао само да сањам“, каже компјутерски оператер,пребирајући по јувелирници у центру 21-милионског Шангаја.

Све чешће убацивање речи „реформе“ у свакодневни живот није случајно. Промене су неопходне да би се одржала висока стопа раста у време опадајућих инвестиција с кризом продрманог Запада, да би се подстакла домаћа потрошња и смањила висока зависност од извоза, да би се балансирале растуће социјалне разлике, да би се сачувала политичка стабилност.

По лунарном хороскопу у који Кинези масовно верују, ова Година змаја требало би да буде „пуна енергије“, кажу астролози,обећавајући срећу и успех али и упозоравајући: понекад ће се ствари чинити бољим него што у ствари јесу и биће ово једна смела година.

Кинезима, који себе сматрају потомцима Змаја, препоручују опрез.

Али, упозорења да би Кина могла да се суочи с кризом,уколико не спроведе реформе у наредних 20 година, не стижу само криптованим порукама астролога. То све чешће говоре овдашњи политичари и светски експерти.

Мао Цедунг је неке тензије које се и сада појављују средином 1940-их решио Дугим маршем армије сељака ка унутрашњости и освајањем богатије источне обале. Затворио је Кину, учинио је јединственом и равноправном, али сиромашном.

Велики марш Денг Сјаопинга повукао је крајем 1970-их сиротињу из унутрашњости ка просперитетним обалама. Отворио је Кину страном капиталу, обезбедио јој током три деценије годишњи раст од 10 одсто, подигао је на место друге економске силе света, учинио је богатијом, разноврснијом и изазовнијом.

Ослањајући се на јефтину радну снагу и агресивни извоз, кинески економски бум узима дах, али мењајуће спољне и унутрашње околности намећу потребу за усклађивањем.

То из своје перспективе говоре и менаџери „Хуавеја“, телекомуникационог гиганта, једне од најуспешнијих иновационих компанија у Кини која се од оснивања 1988. убацила у сам светски врх: 140.000 запослених је прошле године остварило производњу вредну 32 милијарде долара. Шести су светски произвођач мобилних телефона: 20 милиона прошле а ове године желе 60 милиона.

„Кина мора да нађе алтернативне путеве да би наставила овако да се развија“, сматра 24-годишњи менаџер Даи Сиа док из луксузне, минималистички уређене управне зграде компаније, која у Шенжену заузима простор од два квадратна километра, гледам на маникирани парк и језеро поред кога се запослени шетају после ручка.

На Денговом путу појављују се знаци опасности.

Због светских финансијских потреса, трговински суфицит Кине од 155 милијарди долара мањи је него годину дана раније. Привреду највећег светског извозника, која је највећи послодавац и кључ социјалне стабилности, то мора да узнемирава.

Економски раст је 2011, први пут после деценије, сведен на испод девет процената. У Години змаја недавно је стопа оборена на 7,5 поена. Иако је то и даље чиста фантазија за САД и ЕУ, премијер Вен Ђибао је на крају недавно завршеног заседања Свекинеског народног конгреса јасно рекао да су Кини после три деценије неопходне промене.

„Реформе у Кини стигле су до критичне фазе. Без успешних политичких реформи немогуће је да Кина у потпуности испуни економске реформе“, рекао је Вен на последњој конференцији за новинаре после готово деценије на позицији премијера.

Упозорио је да би у супротном Кина могла да се суочи са хаосом који би подсећао на погубне године Маове Културне револуције 1966–76.

Крајем године, на 18. Конгресу КП Кине, предстоје промене у партијском врху од којих се много очекује. Сји Ђинпинг требало би да замени Ху Ђинтаоа на месту председника, а Ли Кећианг би место премијера преузео од Вен Ђибаоа.

Да ли ће нова, кажу либералнија генерација лидера, озбиљно схватити упозорења како би Кина избегла да упадне у „замку средњег дохотка“, као што се то својевремено догодило Бразилу и Мексику?

На неопходност унутрашњих реформи недавно је у Пекингу Кину упозорио и шеф Светске банке. Уколико намерава да настави свој „импресиван“ раст, уколико пре 2030. жели да постане прва економија света, земља која је на „прекретници“,мораће не само да повећа унутрашњу потрошњу већ да редефинише улогу државе и државних предузећа која лако добијају повољне кредите од државних банака.

Да ли ће државни гиганти попримити форму комерцијалних фирми? Да ли ће те компаније повисити дивиденде својим власницима – влади – како би имала више новца за социјалне програме?

Шта ће учинити да измени утисак који оставља на председника Светске трговинске организације који у Давосу каже да „иза сваког кинеског бизнисмена стоји кинески званичник“.

Кинески државни сектор је на раскршћу. Мораће да се одлучи да ли жели државни капитализам предвођен гигантским државним корпорацијама или слободно тржиште.

Како ће се изборити са социјалним контрастима који се ужурбано усељавају? Градови на југоисточној обали су најава слике кинеске будућности. По њима, или у Пекингу, живи 95 кинеских доларских милијардера с Форбсове листе.

Унутрашњост, где огроман број Кинеза зарађује мање него сељак у Боливији, јестедео њене контрастне савремености. Створени су незадовољници новим распоредом социјалне правде, они који су, попут „губитника транзиције“, жртве несналажења или немогућности уклапања у поход промена.

Кинески лидери морају на уму да имају и овај генерацијски раскорак који су промене донеле својом брзином.

Но, Кинезима је управо глобална криза помогла да се окрену промени модела економског раста и иновацијама. Оно што би требало да буде стратешка промена за земљу, „Хуавеи“ види на свој начин. „Људи су Made in China производе до сада изједначавали са: један – јефтино, два – лошег квалитета. Ово друго сада морамо да изменимо“, сматра ШаоЈанг.

„Људи су паметнији од технологије“, наставља Шао. „Знамо шта треба да радимо. Морамо да се мењамо како би за три године били међу три највеће светске фирме мобилне телефоније. Како би Кина 2030. постала прва привредна сила света.“

Реформе од врха надоле никада нису лаке јер погађају интересе оних који имају користи од постојећег система. Промене одоздо нагоре обично заврше као револуција. Да би спречили пребрзе или насилне промене, лидери КП Кине несумњиво ће политичке и економске реформе представљати пажљиво и полако.

„Старе ствари никада нису тако добре као нове“, конфучијански закључује 56-годишњи шангајски трговац Чу Шан. „Млади овде не желе старе вредности. Млади овде имају сјајан живот. Друкчији.“

Ху и Чу живе у истом граду, али на два различита места која међусобно имају мало, или никакве везе. Лидери у Пекингу су ти који треба да их споје. Због јединства земље. Притом имају једну важну олакшавајућу околност. Реформе и отварање уживају огромну подршку становништва.

„Нема очаја ни утиска да нема будућности“, каже Ху.

„Кинези су храбри. Спремни на изазове. Желе да нађу решења“, каже Чу.

Готово на свим приказима традиционалног кинеског змаја, поред његове главе слика се и „ватрени бисер“ – „свети бисер“ мудрости и космичке енергије „јанг“ који змајевима дају моћ да се успињу на небеса.

Кина, са 80 милиона чланова партије, је званично атеистичка земља, али њени лидери свакако ће се, пре него што крену у реформе, сетити „ватреног бисера“.