Филм са лошим глумцима

Они који иначе оспоравају америчку спољну политику у Авганистану и Ираку биће још више утврђени у том свом ставу после читања књиге два немачка новинара – Матијаса Брекерса и Кристијана К. Валтера – „11. 9. Десет година касније”. Ово дело код нас је објавила „Лагуна”, у преводу Слободана Дамњановића. Иако поднаслов „Рушење једне зграде саздане од лажи” може да звучи као конструкција пуке теорије завере, Брекерс и Валтер готово методом форензичара анализирају, корак по корак, све детаље терористичког напада на Светски трговински центар 11. 9. 2001, оспоравајући при томе званичну истину Бушове администрације и документујући сваки свој закључак. Ова књига обједињује све критичке ставове у односу на рад комисије задужене за расветљавање овог случаја и указује на противречности њене истраге.

„Једанаести септембар је ’филм’ који је гледало две и по милијарде људи; 11. септембар јесте злочин века, који ни после десет година није разјашњен, катастрофа која је тог дана живота коштала скоро три хиљаде људи, а затим довела до убијања на стотине хиљада људи у ратовима који су уследили у Авганистану и Ираку; 11. септембар је догађај чије димензије и симболична снага превазилазе уобичајени криминал и терор, чин који је проширио страх и ужас у целом свету”, пишу Брекерс и Валтер.

Прва необичност коју анализирају двојица аутора односи се на то што је Бушова администрација „спречавала истраживање ових удара с образложењем да би оно слабило борбу усмерену на заустављање нових терористичких напада”. Немачки новинари указују и на то да је тек после петнаест месеци и великог притиска јавности и родбине жртава именована државна комисија за истрагу овог догађаја, али са малим буџетом и ограниченим овлашћењима, са Томасом Кином, председником (бивши републикански гувернер Њу Џерсија),  и Ли Х. Хамилтоном, потпредседником (бивши демократски конгресмен). Поред осталог, немачки новинари подсећају и на податак да је поменути Ли Хамилтон био „некада и члан Одбора за испитивање иранско-контрашке афере, који је уз помоћ својих ’сарадника’ Дика Чејнија и Доналда Рамсфелда прикрио аферу са шверцом оружја и дроге, у коју су били уплетени Буш старији и Роналд Реган”.

Када је о буџету реч, примера ради, одбор за истраживање афере Клинтон–Левински добио је за истрагу тридесет осам милиона долара, док је за утврђивање истине о 11. септембру Бела кућа издвојила петнаест милиона долара.

По мишљењу Брекерса и Валтера, само „онај ко постави козу да чува купус” може да за извршног директора комисије именује Филипа Зеликова, повереника саветнице Кондолизе Рајс за националну безбедност, иначе аутора књиге „Катастрофични тероризам: елементи националне политике”, у којој је 1999. године као могућност описао оно што ће се догодити две године касније.

Према наводима немачких новинара, а у вези са наводним признањем кривице Осаме бин Ладена, негде изреченим и снимљеним на траци, постоје кључне противречности. Он ту Мухамеда Ату спомиње као вођу атентатора и објашњава како ће куле Светског трговинског центра бити срушене само једним ударом авиона. Иако су амерички експерти закључили да је личност са траке неки лош глумац (док је Осама бин Ладен леворук, овај на снимку пише десном руком, меша цитате из Курана итд.), „жестоки проповедници западног, осветничког похода против тероризма, Џорџ Буш и Тони Блер, сматрали су, полазећи од овог видео-снимка, да је Бин Ладенова кривица коначно доказана, иако ови ’докази’ не би задовољили ниједан редовни суд на свету”, закључују Брекерс и Валтер.

Парадоксално је, међутим, то што се највећи део извештаја комисије, поднетог априла 2004, односи на исказе Халида Шеика Мухамеда који је признао под тешким мучењима да је инспиратор напада, а кога, опет, ниједан члан комисије није директно саслушао. Халид Шеик Мухамед ни под мукама није умео да одговори одакле Ал Каиди 500.000 долара за извођење напада, па је због тога ово питање у извештају означено као „од мањег значаја”. Поред осталих доказа, како су објаснили аутори, циљ ове књиге је поновно преиспитивање онога што се заиста догодило, уз захтеве милиона људи у САД и оних широм света. „Лагуна” је објавила и књигу Матијаса Брекерса „Лажи о дрогама”, писану у истом стилу, која показује како је посао са дрогама постао привлачан управо због тога што је забрањен (немачка војска и НАТО данас у Авганистану надзиру и обезбеђују највећу производњу хероина свих времена), и како политичари, мафија и лобисти ту забрану користе.

М. Вулићевић