Психологија је кључ дизајна

Међународна конференција „(Графички) Дизајнер: Аутор или универзални војник – Акција” одржава се ове године од 28. до 31. марта, традиционално у просторијама Културног центра Београда. Увертира је било предавање Рика Појнора, специјалисте за дизајн, писца, критичара и кустоса из Велике Британије, одржано у Београду пре неколико дана. Фокус његовог интересовања специфичан је – алтернативна графичка традиција и надреализам. У чијој сржи је психологија.

Овај гостујући професор на предмету „Критика дизајна и истраживачке методе” на постдипломском програму Краљевског колеџа за уметност у Лондону, један од уредника-оснивача часописа „Eye” и суоснивач веб сајта „Design Observer” (на којем редовно блогује), у својој каријери увек је бирао теме које су, чини се, други запоставили. Области које је требало додатно осветлити, јер су значајне. То је за њега био изазов. Отуд прича о вези између надреализма и графичког дизајна, коју је осим у теорију преточио и у праксу. Истоимена изложба, чије ауторство потписује, први пут постављена је 2010. у Брну, у Чешкој, а други пут прошле године у Ротердаму, у Холандији.

– Тема о којој говорим актуелна је увек, без обзира на време, место и контекст. Иако је пренебрегнута од многих, па се о њој мало говори. У том смислу, савршено се уклапа у концепт конференције о дизајну. Надреалистички покрет двадесетих и тридесетих година прошлог века био је усредсређен на књижевност, сликарство и филм да би потом, шездесетих година, ефекти надреализма већ широко продрли у област графичких комуникација. Објаснио сам посебно присуство те слободне графичке традиције, јер је област дизајна и данас пуна необичног, фантастичног и чудовишног, заправо подсвесног, као и тада што је била. Веза између психологије и уметности ту је највидљивија – каже Појнор.

И његов ангажман на Краљевском колеџу донекле је пионирски подухват, у оквиру којег графички дизајн, који критички разматра, више воли да зове визуелном комуникацијом. Путем ње другима откривамо своја занимања, интересовања, понекад и страхове.

Наш саговорник аутор је бројних есеја и неколико књига: „Типографика”, „Јан фан Торн: Критичка пракса”, „Комуницирај: независни британски графички дизајн од шездесетих до данас” и „Нема више правила: графички дизајн и постмодернизам”. У духу последњег наслова каже нам да данас заиста нема више правила. Објашњава да су правци кретања дизајна неухватљиви. Када погледа око себе у свему види дизајн. Чак и док седимо и разговарамо у просторијама галерије „Артгет”. Али, иако све види, ретко шта дуго памти, јер је мало која порука искрена.

– Ако дизајнер не верује у поруку коју мора да обликује, онда је он само прост извршилац посла. Професионалан извршилац, али само то, ништа више од тога. У том послу онда нема душе, нема истине. Кад њих нема нема доброг дизајна. Нема ефекта. То је тако једноставно.