Похвала Николићу
Нека се не заварава нова скупштинска већина: Томислав Николић је извукао частан пораз из свог историјског председавања Скупштини Србије. Његов је мандат био историјски већ самим тим што се у историји вишестраначке Србије нико пре њега на том положају није тако кратко задржао, а његов је одлазак имао обележја моралне победе над онима који су га на повлачење принудили. Напустио је говорницу остављајући нас у уверењу да је, у најгорем случају, племенито намагарчен. Још нам у ушима звоне његове речи: "И сада ме је срамота што сам некима од вас био председник скупштине"
Млађан Динкић се пре неколико дана у том истом парламенту вајкао да не може да верује својим очима: седници председава Борка Вучић, за председника скупштине бира се Томислав Николић, а главна политичка битка води се између ДС-а и ДСС а.
На то сада треба додати још један парадокс: заменик никог другог до Војислава Шешеља био је један од ретких посланика који су протекле седмице деловали као људи којима је стало и до личног достојанства.
Радикали су ове недеље имали моћ да понизе своје противнике и да упропасте Србију и њену шансу да добије проевропску и демократску владу: могли су да изнуде нове изборе тако што би се говорницом служили као политичким пленом и дозволили да буду пробијени сви уставни рокови. Уместо тога, Тома Николић је сам поднео оставку, пораз претворио у победу и тиме освојио до сада најјачи поен против Војислава Коштунице.
То је слика коју би припадници наше самозадовољне политичке класе, што се ових дана отимају за министарска места, морали да задрже пред очима. Њен смисао у часу је схватио Чедомир Јовановић ("Ова седница се не би завршила без воље Српске радикалне странке, Томислав Николић је показао на какав начин се треба односити према институцијама у Србији"). Странке које ће ући у коалициону владу довеле су Србију на ивицу политичког и моралног банкрота, а то се нигде није боље видело него када су наши европејци, либерали и конзервативци, добили лекцију из политичког држања од настављача политике Војислава Шешеља.
Ако их ово не пробуди из опасног дремежа, ништа неће. Од петог октобра наовамо понашају се као праведници којима је историја дала мандат. Све њихове владе добиле су своје корупционашке и друге скандале. Ово за њих звона звоне. Један једини политички гест не може да искупи Српску радикалну странку од свих њених грехова и није Николићева способност да се тихо и умерено изражава за скупштинском говорницом довољна да заборавимо политичко људождерство којем се ова странка и сада зна вратити као својој правој природи. Али то још није оправдање за тријумфализам наших демократа, који су били спремни да због једног министарства пошаљу Србију у неизвесност и трошак нових избора.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
