Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Порнографија са покрићем

Порнографија са покрићем
Из филма „Клип” Маје Милош

За разлику од самозадивљујућег и самозадовољавајућег „Српског филма”, свеприсутна порнографија и то она – малолетничка, у дебитантском филму „Клип” Маје Милош, има покриће.

Знам да ће вам ово зазвучати као аларм, али је тако. Порнографија у Мајином „Клипу” је у функцији целокупне поставке филма и у функцији вишезначног крика – „Запазите ме! Прихватите ме! Волите ме! Дајте ми будућност!” – што се раздире из грла савремене генерације српских тинејџера којима у основи и јесте посвећена ова шокантна, провокативна, бескомпромисна и, слободно могу рећи, контроверзна тинејџерска драма (јер ће гласове и за и против сигурно изазвати).

Уколико сте беспрекорни морални чистунац, „Клип” (снимак) ће вас сигурно узнемирити. Све у филму Маје Милош је на извол’те. И хиперреалистичко-експлицитне сцене секса клинаца од 15-16 година, као пресликане из оних популарних „филмова за одрасле”. И хиперсексуални нихилизам наше малолетничке „фејсбук-интернет-мобилне” популације, што међусобно комуницира једино једносложним СМС језиком и „копипејстује” изглед и музички укус „контроверзних” певаљки и певача, својих (наметнутих) узора. И хиперреалистичка слика наших полураспаднутих градских предграђа у којима незапослени, оболели и у своје јаде загледани, родитељи тинејџера више живују него живе. И шамар у образ одраслих, привредно-политичке-интелектуалне-вип елите Србије, огрезле у хипокризији и самозагледане у сопствене и кумовске позиције и џеп...

Ето, тако се отприлике може „прочитати” садржај филма „Клип”, који је сценаристкиња и редитељка Маја Милош конципирала, поставила и реализовала стилски и графички доследно без грешке, бескомпромисно до даске и прилично храбро.

У жељи да се буде храбар, оригиналан и нов, наравно да има и претеривања, занемаривања осећаја за меру и понављања која нису у функцији прогресије драмске радње или досезања поенте, што је и иначе честа мана дебитаната који би одмах и у једном даху да кажу баш све. Такве су мане постојале чак и код Алена Кларка („Bully”), Хармони Корина („Кids”) и Пола Томаса Андерсона („Ноћи бугија”), на чије ме филмове „Клип” неодољиво подсећа.

Оно што је, међутим, неспорно у случају Маје Милош јесте њен таленат и филмско знање које нам овим филмом јасно и гласно показује. Затим, и задивљујући рад са веома младим непрофесионалним глумцима „извученим” из школских клупа, који беспрекорно функционишу у ,наоко, сведеној и једноставној причи о одрастању у српском транзиционом друштву, као и сјајна процена с каквом се графичком природом може пласирати провокативни и повремено запањујући садржај филма.

Већ уводна секвенца одређује и тон и визуелну графику филма. Девојчица Јасна (невероватна и вансеријска Исидора Симијоновић), пред камером мобилног телефона свог дечка Ђолета (такође изванредан Вукашин Јаснић) изводи експлицитне сексуалне игре, што се већим делом види управо са снимка те камере, па је самим тим и интензивније. Већ од тог тренутка, Милошева наговештава тезу да је за ову генерацију тинејџера, снимање мобилним у свакојаким позама и у свакојаким ситуацијама, природно и нормално као добар дан, баш као што је природно и нормално да све то поставе и на своје фејсбук-профиле, без икакве задршке или контроле или размишљања о последицама.

Јачајући ову идеју, Милошева све чешће користи управо сцене снимљене мобилним телефоном (директор фотографије Владимир Симић), што њеном „Клипу” даје неопходну визуелну снагу и аргументе за експлицитно дочаравање неопходне атмосфере филма. Филма, у којем деца подивљалих хормона, несигурна, са тешкоћама у комуникацији и неспособна за показивање емоција, жртве отуђења, не могу да се ослоне ни на једног од повремено присутних ликова одраслих, јер су попут духова који се појаве и нестану, јер су на маргинама на које их је транзиционо друштво и сместило. Филма, у којем ауторка, што је увек најлакше, поставља питања а не даје одговоре, нити довољно снажно осуђује проблематичну друштвену појаву.

И мада се „Клип” може назвати и бунтовничким филмом, он свакако већ на најавној шпици треба да носи ознаку „Забрањено за млађе од 18 година”. Такво упозорење је заиста неопходно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.