Сладолед превара

После објављивања информације да је асистент у маркетингу „Фрикома” присвојио највредније награде ове компаније, које су биле намењене случајним, срећним купцима сладоледа, отвара се неколико нимало пријатних питања за државу, „Фриком”, али и многе друге.

Најпре, како то да нико ништа није предузео након упозорења највеће потрошачке организације у земљи још 2009. године – да постоје неправилности у организовању наградних игара компаније „Фриком”. Истини за вољу, како тврде у Националној организацији потрошача Србије, инспекција је изашла на терен, али никада нису објављени резултати.

Друго, ко уопште контролише организовање и спровођење наградних игара? Да ли је за то надлежан неки државни орган или је све препуштено слободној иницијативи организатора, а с њом и подвале?

Треће, зашто „Фриком” ћути? И зашто тек сада сазнајемо за превару која се догодила још 2008. године? Да ли су у овој компанији за то знали, па ћутали како не би нарушили имиџ фирме? Чини се да би било најбоље да су изашли у јавност, да савесно признају грешку и ограде се од свог службеника, уколико је то могуће. Јер, следи и четврто непријатно питање – да ли је осумњичени за превару био слободан стрелац у фирми и колико људи зна у које фрижидере тачно одлазе сладоледи на чијим штапићима се, наводно, налази награда?

Из НОПС-а поручују да су још тада препоручили „Фрикому”, али и свима другима који организују сличне наградне игре, да неко од представника потрошачких организација увек буде у комисији када се на тржиште пушта награда. У сусрет им је, кажу, до сада изашла само једна – пивара.

Тако долазимо до следећег проблема. А то је – колики је заправо утицај потрошачких организација у нашој земљи, како га појачати и зашто апел Удружења потрошача из 2009. године није имао већи одјек у медијима. Вероватно зато што то има везе са снагом оглашивача. Међутим, исто је и на Западу, оглашивачи притискају медије, али је снага потрошачких организација знатно већа. Биће да је због тога што ни делић енергије не троше на међусобне обрачуне, већ на заштиту потрошача. Овако нам преостаје да поучени овим искуством убудуће пажљивије пратимо саопштења респектабилних потрошачких организација и да дамо подршку добрим препорукама.

Него, да се вратимо на почетак приче. Замена је теза то што се већ данима помиње како је „Фриком” оштећен, будући да су у суштини највише изгубили потрошачи. Куповали су сладолед надајући се наградама, које је неко други већ „олизао”. Испада да су џабе куповали „сладолед преваре”. Али, да невоља буде већа, ово није усамљен случај обмане у наградним играма. Већ смо заборавили оне које су пре неколико година присвојили неколико десетина „фијата пунто”.

И мало ироније за крај. Како рекоше на једном занимљивом сајту који доноси „вести у огледалу” – „проневера у ’Фрикому’ уверила је грађане да награде стварно постоје”, али не за потрошаче, већ за преваранте.